Сион

326

обраћати и од њега дозволење тражити. — Сем тога, патријар је св. Савви, због његових врлина и добрих својстава, препоручио да падзирава и над оним епархијама, које су остале у подчињености дариградској патријаршији, а притом близу су биле српској архијепископији. Св. Савва, добив такову грамоту од патријара, крене се из Никеје у Србију и настани се у вазнесенском манастиру — прозваном Жича — који је подигао отац његов Немања близу варошице Карановца. А ради бољег надзора над делима цркве и да би што брже прекратио сваку свезу и сношај народа српског са папистима, а боље их утврдио у православљу, св. Савва, чим је узео црквену крму у сво.је руке , сазове одма све жупане из свију српских иредела, и у присутности њих свију венча СтеФана краљевском круном, и у исто време закуне и све жупане, да се у будуће верно и тврдо држе православља , а затим, ради већег јемства, раздели целу Србију на 12 следећих епископија : 1) У Диоклеји, код цркве Архангела Михаила (близу Дрепа); 2) У Захолмији, код манастира Богородичног (у Стони — садашњем 81;а§пи у Далмацији); 8) У Д&брској (сада Дабар у Херцеговини) код цркве св. Николе; 4) У Рашкој — (сада Нови Пазар), код цркве св. Апостола Петра и Павла; 5) У Будимљу на морачи (више Спужа, сада село Будино), код цркве св. Ђорђа; 6) У Роснима (сада село Росита)^ код манастира Богоматере у Студеници; 7) У Призрену у манастиру Богоматере (између Шаре планине и реке беле Дрине на граници Албаније и Маћедоније); 8) У Грачаници (на пољу Косову) у манастиру Богомајке; 9) у Топлици, код цркве св. Николе; 10) у Браничеву, (с обе стране реке Млаве где она у Дунав утиче), код цркве св. Николе; 11) у Београду, код цркве Богомајке; 12) у Моравици, (у Рудничком округу у селу Моравцима) код цркве св. Ахиле}) ') Гласпнк VIII, стр. 185 н 186. — Мавко†ист. Серб. народа. — Св. ЈО жннхђ Славанг ст. 18. — Епархије су се, по већој чести, иазивале по именима манастира, а не вароши, с тога, што су еписконп по манастирпма у то време жнвелп.