Сион

825

После оваквих јасних и јаких разлога, које св. Савва наведе у ползу свог тражења, грчки император и патријар дариградски и по невољи реше: да се у Србији установи независна архијепископија, и у исто време предложе св. "Савви да се ирими архијепископског сана и независне управе над српском дрквом. У први ма св. Савва није се хтео примити* већ предлаже ма ког монаха од његових сапутника, с којима је био дошао у Никеју. Теодосије цар грчки, саслушав речи св. Савве, рече: „Рад сам да видим тога твог брата, којег би ти избрао за архијепископа српског, те да испитам како би ме и уколико повукло срце к њему. Јер то би морао бити особити човек, на ког би пала таква коцка." На такво захтевање цара Теодосија св. Савва представи све његове сапутнике. Цар пак, расмотрив их све, одговори Савви: „Сва су браћа твоја добра, али не могу ни једном поверити такав високи сан, само је теби, Савво, једином благонаклона душа моја." — После оваквог одговора царског није ништа друго могао Савва радити, већ или прнмити се архијепископства нли се одрећи од тражења. Усљед оваког логичног силогизма св. Савва морао је изабрати онај, који је кориснији за опште благо српскога народа. И тако, по жељи цара и патријара, прими се високе црквенске дужности, после чега и буде одма посвећен за архијепископа у Никеји тим самим цар. патријаром Германом, у присутности цара Теодора у 1219 г. По посвећењу патријар је дао Савви нарочиту грамату 1 ), у којој је изложено архијепископско право, т. ј. да може у својој архијепископији посвећавати, у договору са својим подручним јепископима, нове јепископе, без да за то мора патријару се

1 ) Грамота гласи овако : Гермднћ кћседенскн пдтрТдрккк о нменн Господл нлшего Јнснсд Хрнстд Сди\' оскетнхћ лрхТепнскопз вћсен Ср|>г>скон а^емдн, н К1.дд\1, №му о ко^« кддстп по кпсен опддстн епнскопн, попокн н д|дконн оскештдтн ше н ке?дтн кннм усдок-еуссин^т , спгрхшенТн, н кпсе уунтн н кркстнтн вт> нме откцл н сннд н скетогд Ду* 1 - н жко н мене кксн н того дд посдушдете; нже о Хрнст® прдкосддкнм ХрнстТдне. — Домиц. Жит. св. Савве 131 стр,