Сион

330

од нас. Дионисије веди, да су учињени многи уметци у његовим списима, и то се, заиста, могло дако и често догађати до проналаска печатње. Тада аутори нису могли распростирати своје списе у хиљадама екземплара, које би могли сами брижљиво размотрити и поправити. Кад је који аутор у то време писао књигу, онда су такову књигу преписивали препишчицп, између којих један је уметао једно, а други — Друго. Ето на такп начин је поправљено и предање. — Још су наводшш и Иринеја. Но Иринеј је живео на крају другог и у почетку трећег века, — дакде, није био очевидац, па не може ни да тврди, да је видео оно, што само с туђих речи предаје. Кад се говори о религији, ја онда радо верујем онима, којп, као и св, Јован, говоре: ми смо видеди нашим сопственим очима, мп смо опипалн нашим сопственим рукама оно, о чему причамо. Но кад ко, на основу неодређених предања, хоће да овдада мојом душом, ја онда одговарам, да је моја душа веома скупоцена, па је с тога не бих могао да предам у туђе руке. Ја верујем св. Јовану, стога, што он говори о Ис. Христу као прави ауторитет, с тога, што говори: „ја сам видео , ја сам опипао." Ето зашто ја верујем апостодима и зашто опет не верујем Иринеју. Ја бих дако могао да побијем остаае приметбе мојега противника што се тиче отца цркве, који писаше много о томе истом предмету посде оних догађаја, што их они описују. Но ово би ме одведо веома дадеко, па се бојим да тиме не растерам своје слушаоце. Почем није био кадар да нам докаже живљење Петрово у Риму другчије, него знацима, који су се доциије претвориди у Факта, наш противник вели нам: докажите ви да он није био у Риму; — а ја на то одговарам: живео је некад један отац, по имену Елимент римски, који у познатој својој посланици Коринћанима спомиње о арапском Фениксу: „сви говоре да он суштаствује, но где је он, нико незна"... У историји такође, господо, налази се Факт, који надичи на овај арабски Феникс, и тај је Факт, на име, живљење Петрово у Риму ... Нађите ми ма једнога писца, који заслужује да му се верује, и који је говорио, да је Петар био и умр'о у Риму. Оваки доказ опи не могу да покажу, јер га и нема, па с тога се решавају да траже од нас доказа о Факту, који је већ довољно другим околностима доказан и који је тако јасан, као два пута два — четири. Почем дакде нема сведочанства, којима би се доказада истинитост каквога догађаја, онда, у суштини, таки догађај мора се сматрати за неистинит. А наш противник вели, да, не мотрећи на подозриви характер ћутања првих векова о жив-