Сион

321

п ирелазе к латинизму. — Грди су у XI столећу завладали охридском архијепископијом, а с н>ом заједно и српском митрополијом, која је била у данашњем Ваљеву, као потчињену охридској. У то пак време, као што нам свеопшта историја сведочи, просвета код Грка почелајејако слабити и с дана на дан све горе и горе опадати, те с тога и пастири из Грчке долазаху неваспитани и необразовани у Србију, и као такови, почеше злоупотребљавати пастирску власт и пренебрегавати своје свете дужности. Занешени јегоизмом, они нехтеше учити словенски језик, којим њихова иаства говори, већ радише да се у свима српским црквама служи служба божија и врше црквени обреди на грчком језику. Њих се управо није ни уколико тицао народ, нити пак српска црква, него само то , како да утврде своју власт, и више обраћаху пажњу своју на своје трбухе и џепове. — Осем тога они су ишли против самосталности и независности српског народа у политичном одпошају. И била им је главна цељ — сем иунења џепова — подвргнути српски народ под зависност грчког императора. — Усљед свега наведеног, т. ј. због неирекидне борбе и трвења пастве с пастирпма — време од XI до XIII столећа познато је у српском народу под именом ига црквено-грчког. Св. Савва, путујући по Србији, све је то својим бистрим оком прозрео и у срце своје дубоко забележио. Имајући на уму, да у будуће своју мисију оствари — он се старао да за време помири завађени народ са својим пастирима. С' том иамером проповедао је и свештеницима и пароду , да у миру и љубави међу собом живе; умољавао свештенике, да љубе своју иаству, као децу своју, да врше црквене обреде и службу божију на словенском језику који народ разуме , да неогорчавају паству својим грубим понашањем и делима, јер грубо поиашање и поступање с паством и хрђава њихова дела одбијаху народ од иравославнонсгочне цркве, те прибегава у наручја ласкавих нанских легата. Св. Савва није ни паству оставио без духовне хране.