Сион

823

рочита једна митрополија са известним бројем јепископа, која ће такође у потпуној зависности бити од цариградске патријаршије. Но кад је св. Савва замодио, да га митрополија не буде само просто титуларна митрополија, већ митрополија (|е ^ас^о — независна од дариг. патријаршије , као што је некада била архијепископија „прво - јустинијанска , к тада су император и патријар исту молбу с великим негодовањем и неблаговолењем примили: „Цдрк с'|'а слишдкх" вели Домицијан у животопису св. Савве — „прелгкни лице ское високдго рлди прошетд, ниже во пдтрУдрх^ отнкдг и ксклах ЕЛЛГОрОДНУШ ^ГОДНО ПОМиСЛИСА , Е0 СКАфеНСТКОЉ12 и клјстпо церкокно(о покорику сев ^к сихг (т. ј. веркокг) послг>шлики же и длроносику им^ти". 1 ) Но при свем том Савва неодступаше од своје молбе, већ напротив доказиваше преку нужду у томе, и, најзад, додаде да грози велика опасност православљу , ако се молби његовој недаде сатисФакција. У потврду својих речи наводи: свештеници — Грци неумеду да се опходе са својом паством — Србима — онако, као што пристоји иозиву њиховом; а напротив папе користе се тим случајем и шаљу врло веште мисионаре, који својим ласкањем и лукавим понашањем обраћају на се пажњу других, те таквим иачином могу сав српски народ превући на страну римског гхапе. Таквих пак призора дешавало се врло често. Па и у само то време, кад је св. Савва молио патријара и императора за уређење нове српске митрополије и док је доказивао опаспост православља од латинизма, папство је свирепствовало и ширило се у Србији. — Грчки свештеници, удаљенп од непосредног надзора свога иатријара, чинили су све више и више у Србији разна безакоња и наносили велике штете православној цркви. Раскошни светски живот, неваспитаност и необразованост српско-грчког духовенства ишли су више на руку ширењу папства, него ли у заштиту православља; јер иапски легати с малим трудом успеваху у борби с грчким 2 ) Домпниц. жит. св. Савве 127.