Сион

345

српство помаже; онда му пре пет година потурчише средњег сина, и ово га скоро сасвнм утамани. Све што је могуће било чинити једном човеку да избави или и— убије свог сина, садању потурицу, оста у залуд. Пон Анђел, овај живи светац, коме никакве спољности пе доскочише, подгризан унутрашношћу губи се и пропада, па кад пропадне, ходе и српство и православље за павек у овом селу, које је са свију страна осим источне опкољено све самим турским селима, и које је крајње и последње југозападно српско село у овој покрајини. Пон Анђел сваки дан гледа своим очима пропаст православља и срнства у овом крају, јер је у Стебљеву пре 90 год. било само 20 потуричких кућа, а 300 срп. православних. Од тог доба до данас је остало само 40 срп. православних, а остало је се изтурчило, па и овај број одржава се населеаем околних тајних православних, јер је овде и прастара црква, и ако у средини садањих потурица, и поп Анђел, који, и ако на грчком језику, али непрестано најуредније, најтачније и најсавесније попује. Он је довео и једног учитеља, дете од 14 год. из Јабланице, који учи децу читати и писати, и кога су овдашње потурице свакојако злостављале и насиловале, тобож, што је „јабанџија" (странац) а не овдашњи. Камен би проплакао, кад види све ово у Стебљеву, кад види стара измучена и изнемогла и духом и телом попа Анђела, нејака учитеља, који децу учи само прекрстити се, молити се Богу и понешто писати, који види ово стање, овај јад и чемер, ове муке и насиља, ове глобе и скврњављења, каквих нигде у свету нема, у тога би да је од челика срце препукло; али у одљуда Натанајила не. И овоме позавиди антихрист Натанајил владика Бугарски, па подговори потурице, да или православне нагнају у џамије или под екзарха. Чнм он оде из Боровца оиако љут и срдит, и како оне потурице, које к њему долажаху одоше у Стебљево, а поп му Анђел не дође, и чим ухватише прилику, кад је један сиромашак стебљевски Стојан Цврка отишао са нејачким синовима на појату (стан , обор