Сион

339

свију грчких владика , кад је и екзарх Фидииопољски, Л.овчански , Трновски и други, ие само побугарио се, пего још уиизио и оскврнавио не само иравославље него и у опште хришћанство, ступив у погодбе са Велешаицима. Он је се погађао и за своје службе, и аријерејске благослове, и чинодјејства, и свештенодејства као сваки цинцарин и чивутин. Управорећи он је први, од кад је хришћанство, оскврнавио ово, снустивши га на тачку трампе, цинцарске и циганске трговине и куновине, те је служио . . . побугареним Велешанцима за 5. 4. 3. 2. па и за .1 хиљаду гроша месечне нлате! Кад га већ турске власти наместе у Ориду и он почне не само гонити иатријаршијског владику, пего још и преко воље народне мешати се у црквене власти, поставив у свакој цркви по два турска чауша (паредника), који су од Косова први пут из православних српских цркава продавали свеће и скупљали новце са тасова; —• народ се дигпе да овог самозванца убије и истера из своје средине. Турци видев то прикупе војску, и кад виде да ће бити зло, једне ноћи украду кроз прозоре горњег боја овог разархијепискоиа цинцарина Генадија и однесу га у Орид. Пре него што су Турци извели ноћу и украли па у Битољ однели бугарског владику Генадија да га раздражена светиња неби убила, они су насилно — с војницима прогнали били патријарско-Оридског митрополита Мелентија. Но овај у место да по налогу турском иде у Цариград, оде у м-р св. Наума. Околни Срби сакупе 300 душа Арнаута и митрополит им нлати да га чувају, да га не би из потаје убиле турске власти, које су га позивале у Орид док још нису украли Генадија, по куда он нехте ићи. Кад су Турци ноћу одвели Генадија у Битољ, сакупљени Срби сутра дан цео су дан били на окупу око конака, чекајући да изађе Генадије бугарски владика, па да га убију. Чекали су узалуд, јер кад ио подне са турским сејменима уђоше у конак бивши њихова митрополита Мелентија (који је Генадије са Турцима од овог