Сион

360

урнебес, да се вишта нечује. Знају н они који су људн готовани и који односе, а који нривређују и доносе у кућу. Баш у том највећем урнебесу паса дође једна мдада гранатирка, која још издалека викаше и ућуткиваше псе. Ови ти, чим је угледаше, покуњише се као попаренп кључалом водом, па полуњени и гледајући сваки исиод очију иа нас одоше које под качару, које нод друге зграде, внрећп отуда на нас. Тај нрекрасни, одрасни, здрави и доста депи пдави гранатир бјаше кметовица. Она се са осмејцима н ласкаво поздрави с нама, попи приђе руци па п мени, и понуди нас мадо у кућу да уђемо. Ми је посдушасмо, не с тога што водесмо, но што су дотеране краве и овце да се музу и што је она мдада отишда дадеко на кдаденац, те би се опет одпочеда између нас п иаса борба, да тако не учинисмо. Но да пређемо с говором на друго п да кажемо што о самој кући кмета Иве. Кућа је кмета Иве прекрасна, депо одепљена и оварисана (окречена), са кровом, као што је то обичај, трипут вишим, по што су дуварови. Покривена је сва прекрасном четвороугодном, дебедом шиндром, а то је знак богатства, нзобиља па и раскоши. Но нека стоји спољашност, ваљда ћемо опет изићи на двор. Сва се кућа састоји нз једне ведике собе, чисте, непатосане и добро подивене водом, која је нешто од тога, а нарочито од подрума под њом, доста вдажна. Она је, као што је то обпчно, обрнута истоку; јер С У У н-ој иконе и у њој се зими моде Богу, па ваља да је обрнута тамо куд треба. Баш на сред собе, а готово у правцу међу два источна прозора, који су подапети хартијом, стојаше велики дииов стб (астад), темељно направљен. На овоме, осим некодико днстића од неке песмарице и друге неке књиге, стојаше за три прста дебеда громидица акта, — сва архива општинског суда од иостанка овог па до данас. Мп растурисмо ову грдну архиву п впдесмо: да се она састоји и из некаквих прописа, који не иду у званичност; да има два ди три дп акта у којима пише: „нада?кети се да си тог и тог пре зоре у среској канцедаријн. Иди: тог н тог доћп ћу тамо у Скобаљ ; заповедам ти да ручак што може бити бољи зготовиш. Ракија таква и таква нека се метне ту и ту у хдадну воду, да се разлади. Купи од тога н тога; јер опу твоју немогу да ппјем. Истина да је добра, алп је одвише мека. Вино оно купљено из београдске нахије нарочито за моје додаске да метнеш у воду ту и ту, да се разхдади добро. Нека се постави под том и том липом иди којим другим дрветом (гледајућп у које је доба године долазида таква наредба), код те и те воде, у ли-