Сион
361
вади тога и тога. У гибаницу нека метну толико и толико скорупа, масла, јаја скорашњих и то тодико пачији, оволико ћурчији, гушчији, а толико и тодико кокошији; тодико и тодико, и тако и тако да се пече, у то и то доба да се метне под пеку, са тодико прста дебљине да се покрије супеиедидом, па жеравицом, па жаром и т. д. Јагње! Е, јагње јагње! Р Јагње да купиш из оваца тога и тога нз Борка (иди ког десетог седа капетаније наддежне), иди из оног тамо до Љига беогр. нахије; јер ваши јагањци нису добри и дебели у ово доба године. Онн Љишски су сада бољи, а од ваших из вашег седа закдаћеш кад у то и то доба године дођем. Изпећићеш га на виновој дози, које ћеш метнути у толико дуго, широко п дубоко ископано у земљи огњиште и т. д. Кажи оним сељацима оца (... мат... бог . ..) и т. д. и т. д., нека буду ту и ту и с тим и тим, да им се она нарница сврши. Онај са разбијеном главом на тој п тој пресдави и т. д. нека се добро снреми; њему ће битн иди 25 по г... нди 1 година робије" и т. д. То су званичне ствари , а приватан човек несме се мешатн У вдаст. (ПАСТАВИЋИ СК.) Дариградс^а (бугарс^а) екзархија и Јевреји. Чудновату ствар читамо у новинама „Знаме" број 18, из којих се најбоље огледа, како и шта ради цариградско-турска, сада тако звана бугарска, екзархија, њезин већил Фанариот Иларион ђустендилски, познат и са гоњења српских учитеља и затварања српских школа, и Евреји у српским крајевима. Ђустендилска је митрополија свагда спадада под пећску архијепископију, па су је Грци приграбиди 1767 год. и таква чудеса. починиди по њој, да су јадни људп трпели неисказане муке; удруженом снагом турском п екзархијском и дажвим инчама и печатима примораше исту митронолију да подпадне под екзархију и од овога времена одпочеше се још већа чуда и насиља да чине. Између осталих ево какво здочинство саобштавају бугарске новине, које такође несу наш пријатељ, већ се сдободно пре може рећи непријатељ: У Ђустендилу Евреји, с иомо~Ку тамошњег кајмакама, украдоше једно српско дете, по имену Настаса, па га заклаше, да задовоље своје Фанатичке страсти. Кад је дете украдено, његови родитељи тужише и ндакаше код кајмакама, молећи за помоћ и молише га да прегледа једну јеврејску кућу, али кајмакам не само да то није