Сион

378

рио, уши настрижио, гриву накострешио, та око му је једно веће од коните, а и иде ходом хероишским!? Пећ велика, изшарана млогим зеленим лончићима, који се цаклаху; производ наших грнчара. Па и у овим бјаше смиља, босиљка, тробоснља, чубра, седена, те соба мирисаше правом рајском девојачком душидом. Но да је оставимо на време. Да видимо шта је и како је у кујни и пред овом. Увиђаоница , или кујна тп је , брате , кмета Иве велика и пространа. Са сјеверне стране стоје долапи у којима су разни судови доде, а више горе посуђе. Са западне стране велики ћидери, као и додап од самог диповог дрвета, па чак и водница на којој је некодико видрица, кабдова, џбањева. чобања и т. под. Иза додапа и више овог стајаше дипова подица са ситним стварчицама. На сред куће пружепа верижљача: на овој до псточног дувара, који деди увиђаоиицу од собе, висе вериге добре и јаке од испдетеног и увијаног гвожђа са кодутовима гдатким. На веригама ведики котао пун воде вреде, а под овим ватра на којој су церове мдадице наслоњене на гвоздени заваљак. Око ватре на високом банку и огњишту машице гвоздене, знак издишности и раскоши; јер наше српске жене носе жив угљен на годом длану за 40 до 50 корачаја, те да метну на дуду своме мужу, иди добру госту каквом. Ватраљ гвозден велики, на врху крива дршка са беочугом, који кад се дарне звекеља и т. под. Четири пет троугдасти свака на три округде ноге, од днповнне, а у соби две ведике наслоњаче стодице, по казиваху подиуно, да у нашег кмета Иве, (коме незвани дођосмо п натурнсмо се за госте), влада у свему и свачему само чиста српска индустрија. Овде се не узимају у рачун троугласте, округласте, округле, четвороугалне, издубљене на по 3 и по 4 ноге, без наслона млоге и силне столице, столичице, стоци и т. д. А виљушке танке од тенећке, жуте танке кавене кашичице, кутија од тенећке за каву и шећер, која стајаше на липовој подици у соби па и шољице кад се узму као знак да и кава ту ради, онда је кућа нашег кмета Иве зајиста прва у том седу, као што је и он сам прво и најузвпшеније дице, — лице обучено у вдаст кметовску —• у томе седу. Друга би ствар бида да Скобаљ има и свог попу! Овоме свему кад се још додаду: узвишен банак заграђен дебелим растовим даскама, п шест огромних сланина, ваљда још од пре две три године, које се непрестано чварише, онда и о богатству нашег кмета Иве нема никаква спора. Она кава, шећер и т. д. још нису знаци богаства, но раскоши; а сланине, сданине и амбари као и качаре и у њима што бива, то