Сион

411

•за часну трпесу због сиротиње, оскудице и нужде какве. Да је то била сасвим друга ствар и за друге цеди направљен иа је само у нужди и узеше за часпу трпезу због сиротиве , оскудице и нужде какве а стуб онај под њом такође узеше од другог неког споменика; о томе не може бити никакве сумње. Једино је што би семогло рећи, а то је,- да ди је могућа таква сиротиња у време оно да је бида, које показује онај сдавенски надпис, ако је верно написано оно што је се хтедо? Једи зајиста могуће, да какав народ за тако кратко време, од своје државне и нодитичне пропасти тако осиромаши и у такво ужасно и чемерно ропство падне, као што су Срби у то доба, те да иза најсветије своје ствари дупа којекакве старе крнтије и да их сам неможе и несме нове да набави, уради и на своје место довезе? Ово је питање зајиста тугаљиво, и на њ се неморе тако дако одговорити, као што се чини и преставља. Нарочито је тим теже, кад се зна: да је Србија предана под извесним уговорима год: 1459 под Михаидом Абогојевићем посдедњим деспотом срнскнм. Дакде за тако кратко време од своих 130 и неколико год. није могуће да су Турци тако гдупи и непрактични биди да тодика тирјанства чине Србима као својој добровољној раји. Осим овог тим и то издази за не: што је срнска црквена управа пропада тек 1775 год. кад је српски патриархат дат под аренду Самујду Царигр адском натриару за 40.000 кеса кара-гроша годишње, што износи око 200.000 гроша у дан; новцу: дакде није могуће и с те стране да је то тако бидо, да је само још на 100 год доцнија год. означена, онда би ми то питање без дугог затезања решиди. Тако изгдеда на први погдед та ствар, али кад се зна извесно, да је Махмут, бр^т предатог Маџарима Михајила Абогојевића, још 1458 год. прошао сву Србију данашњу са мачем и огњем, и да је дошао до Митровице, прешао у Срем па и овај попадио, као п Митровицу, и да је коначно сва земља ова с концем 1459 год. опустошена и утамањена, и да је много стотина хиљада Срба одведено у ропство и насељено и око Цариграда и М. Азији, онда нам ова ствар неможе бити тако замршена и запдетена. Тако исто кад се узму оне ужасне борбе, пошто Турци завладаше већ земљом, кад се узму покушаји срнских деспота, у српским земљама у Аустрпјској Србији, да опет завладају овим крајем, као што је и успео деспот Стеван Бранковић за пуне две године, па опет протеран од стране Турака и т. д. и напосдетку, кад се узму још и грдни и ужасни ратови, од коначне пропасти српске, па до ослобођења нод кнезом Мплошем, е, онда држпмо да нема никог коме неби бида ова ствар поњатна. Та, кад су могли 80.000 душа убити под бегством