Сион

412

натриара Арсенија IV Јовановића, па кад су могди и наше митроподите и владике вешати, као штоје био сдучај са митроподитом Самоковским у правој Србији Евтимиом, и кад оу могди турчити натриаре наше, као што је са подметнутим Србима познатим грком Еадиником натриархом; онда је задедо могућеда тако осиромаши овај крај те да узме за највећу светињу свију готов и отесан камеп. Оснм овог народна прича јасно казује свију и свакога, да су кадуђери гоњени од Турака овде се настаниди и монастир подпгди , и да су иста сва четирн кадуђера побиди и изсекдп Турци. Дакде смо сад са овим на чисто, а имено, да је овај монастир постао у најгрђе и најгоре доба за србина 158 8 иди 9 иди неке године, да су га основади кадуђери, који су по већини приповедача гоњени од Турака пак и погубљени од ових, а по мањињи опет да су се наседиди из манастира борачког, у ком су се биди намдожиди. Свакојако је да су од нужде дошди и овде основади ову свету обитељ. Друго би питање бидо, да дису и на развадинама каквог старог зиданог монастираподигди дрвеииг 1 и ми би претноставиди само да је до 158 п неке год. зајнста био монастир неки, који је порушен, па су калуђери на развалинама овога подигди овај дрвепи признавајући до душе у исто време да и ако смо мало копали и чепркали, адп нигде неиађосмо ни трага ни гдаса од развалина каквих. Једино јешто нас на то наводи то што је ово месташце после брегова више њега и све околине, обадеКолубарине, најузвишеније, и што је морадо таквим од каквих грдних развадина, а не природом, постатп. Осим овог причаоног једнога да је био пре зидан монастир, па тек овај дрвени, да су калуђери на његовом месту подпгли и т. д. држимо, нетреба да остане без икакве пажње. Но била ствар та како му драго, било на развадннама каквим иди и на здр&вици и целицп да је доцније подигнут дрвен монастир, нама је за сада, по невољи, свеједно. Гдавно је што смо са самим монастиром бившим на чисто. Сад што се тиче самог натписа оиог мешаног са датиницом и елинским писменима, ту бих се до душе могди задржати , а и мдоги би држади ту ствар за чудиовату и држаће је док се невиди ово , 1. Да су. стари Сдавенн пнсади своје речи датинским и едпнским писменима сведочи нам и сам монах Храбар, који је живио у X веку по Христу и којп вели: „Ирижде оуео слоиине не нмт„\-љ кннгћ, 11,1. ур|,ТДМН II (Ж5<ШП II ГДТДДЈЈЖ ПОГД11Н сљште, К(И>СТНКШ€Же сд, Р |Ш!>СКНШ1 Н ГрУћСКМИН ПНСМСИМ НЖЖДДЛЈМ Р'ЕУБ ЕС^К ОуСТрОШННА." (НАСТАВИВ.Е СЕ.) ИзДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ ПРоф. ВОГОСДОВ. АРХПМ. НвСТОр.

УДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.