Сион

400

распра међу представницима срп. и грч. дркве продужи се и даље. У то време и Грчка држава стајаше у врло незгодном положају и одвећ у хрђавом стању; јер Турци, које је дозвао Јован Катакузен из Азије, беху се осидили јако у грчком царству и постали врдо опасни за грч. народ и државу. Да би пак ову опасност, која јако грози од стране Азијатских дивљака — Турака, одкдонио од своје државе, грчки император Јован Падеодог пошље своју депутацију срп. царици Једисавети, да закључи шњоме међусобни сајуз против општег непријатеља — Турака. На чеду ове депутације беше имено тај патријар цариградски Еадист I који је пређе анатемисао сри. народ , цара, цркву и државу. — Срби су се јако обрадовади овом случају: прво због тога, што су и сами имали потребу за такав сајуз против Турака, који и њима угрожавају с опасношћу, па с тога и њима такав сајуз беше од лепе користи; а друго што су се надали, да ћеду се овом приликом моћи измирити с царигр. црквом и њеним представником. Али на несрећу ни једна нада не могаше се остварити; једна изненадна смрт постиже грчку депутацију у Србији. — Грци, због оваквог изненадног случаја, држаху, да су Срби зацедо отровади чланове грчке депутације, те се с тога изроди распра међу Србима и Грцима и постану гори непријатељ једни другим, него шго су икад пређе били. — 0 овој депутацији грчкој находи се неколико , премда доста невероватних , речи у житију преподобног Максима Кавсокаловскаго, које веле: „у то време радови српске цркве нахођаху се у тако хрђавом стању, да је цркви преко потребна бида васионска гдава; с тога по вољи цара тадашњег свети патријар Кадист крене се у Србију са многим кдиром" 1 ) Ми находимо, да је ова записка неистинита за то, што нигди у историји неналазимо сведочбе, да је се срп. црква у то време находила у хрђавом стању; а напротив историја нам сведочи, да је Грчка била у опасности, х ) Атон. Патерпк нздање 3. част I стр. 320.