Сион
40 х
и да сам тшератор грчки беше принуђен иодити Србе за сајуз противу оиштег непријатеља — Турака. 1 ) Несрећна за Србе беше годипа — смрти Дршанове; још несрећнија беше, када Вукашин погуби Уроша; а најнесрећнији за српство беше тај тренутак, када сидна срп. војска цвет сриства, коју предвођаше краљ Вукашин, изгибе на реци Марици од азијаских зверова — Турака. После жестоког пораза срп. војске на реци Марици и посли смрти краља Вукашина , српски народ , после дугог колебаља, избере за свога владара Љгзара Грбљановића, кнеза Мачвапског и Сремског. Овај схромпи владар почне се ревносно заузимати да у ред доведе грађанска и црквена дела у Србији. У вему се појави жеља , да се српска и грчка црква измире и њени представитељи да убудуће у љубави живе Ову мисао побудио је у њему некакав старац Исаија, 2 ) којег је, као иобожног и смиреног старца јако тиштало на срцу та ') Да ли су заиста биле две депутацпје нлп једна, мн то неможемо на верно знатн; јер немамо о томе довољннх н јасннх Факата. Врло је могуће, да су баш биле две депутацнје, а то нам сведочи н самп ход ствари п хронологнјски иоредак. И тако , без сваке сумње грчка делутација при Угљешу, која је са српскош денутацпјом — коју је Угљеша иослао — дошла у Србију, мора се узетн да је то била лрва депутација грчка; а ова, о којој се говори, да је импер. грчки послао царици Јелесаветн у којој беше Калнст натријар — н која је изненада у Србији умрла — мора бити друга грчка деиутација. Према овоме ми неможемо допустити, да је једна иста депутацпја грчка била и прн Угљешу н при Јелнсавети, тим пре што је депутација, прп Јелнсавети, чим је у Србију дошла у једанпут помрла, а депутацнја, која је била прн Угљешу находила је се у Срба неколнко годнна, очекујући потнуног закључења мира међу Србима и Грцнма, н тек нзчезава из Србпје носле смрти Угљеша; а иослс неколнко месеци долазн у Србију друга делутација од стране пмператора грчког к Јелпваветп царпцп, као што смо внделн, ради закључева сајуза са Србима протнв Турака. 2 ) Снгурно ће бнтн онај нстп старац , којп је извесан због превода дела Д. Ареопагнта. — Внди Румннскш Музен — Востовова № 93 стр. 161.