Сион

402

анатема, која је лежала на ери. народу. С тога се он и реши, да ма на каки начин измири завађене нредставитеље српске игрчке цркве и да скине са срп. народа и цркве његове анатему, коју је царигр. патријар још за време цара Душана набацио. С овом срећном и схромном жељом и јави се Исаија цару Л.азару, који му даде тврду реч, да ће на том радити, само захте од старца Исаије, да овај склони на помирење и срп. иатријара. Старац Исаија прими се те удоге и одма отиде уговарати патријара српског Савву. IV Пошто Исајија —• „Едва умоди его" веди детопис, патријар пристаде да се помири са царигр. патријом. Те тако цар Лазар у договору са патријаром изберу у деиутацију реченог старца Исаију и пошљј га у цариград к патријару 1 ) давши му пупомоћије од стране државе и цркве српске да се ма на каки начин измири са царигр. патријаром и ведиком црквом. Пошто је срп. деиутација стигда у Цариград и патријару јавида се за шго је дошда — патрпјар обузетом радошћу прими их с највећим пријатељством и гостољубљем; а на преддог њихов одма изјави, да и сам жеди бити у миру и љубави са срп. народом и његовим царем и духовенством : „II пдтриТдрхк шчитл иш толитку рлзр'кшителн^: И Еллгослокише и простише ксл пбркУ /л еикш Т и и по них жик У а, цареи, пдтрилрхе, лрхиепископе, Тепископе и кеск скАфенически и иночески чини и кск прлкосллкне хР ист,дне швоего полд: усопших и жик^фих- 2 ) Мудри старац Исаија не само да је умео измириги завађени народ и њихове црквене представитеље, већ је још скдонио п патријара цариградског, да призна српског патријара за независног и самосталног у његовом праву и достојанству. 3 ) — И тако године 1375 царитр. па-

Ј ) II тако уесгнн стлре1|ћ н проу. но ссее патв н пршде ко снлтик) Горв ЛТ0ПСК810; н одткдл к^емк со сог.ок> преУсстпЂишлгм протд вешфднд, скдтш горн, н дкд ууеннкд егш со сокош: Снлвестрл н Ннфонтд н стар||д уесндго Ннкодимд н ©т«дв к(>деше кк кордкдлћ н ошншс !:ћ Констднтпнкнолк н нрндошд ко 1|л()нгрддћ, — Гласн, IV, е . 254 стр.

*) Тамо стр. 255.

3 ) I! не токмш полкуншс сдмо профсше , но нснроснше н.угрнлр.кд внтн к ндроди серг.скомк, Тлкоше ц проунд пдтртрсм^к к селенскн — тамо стр. 255.