Сион

403

тријар пошље своје људе, свешт. Матију и јером. Мојсеја, заједно са Исаијом у Србију „рлди болшјдго керокдтУА" да се скиие анатема с народа српског, коју беше набацио цар. патријар Калиста. Он тада пошље од своје стране нанисану грамоту , у којој јавља целом народу српску да је скинуо, бачену на њих анатему и шаље свети свој благослов свом народу , са особитом жељом, да убудуће живе у слози и хришћанској љубавн. У истој грамоти изразио је се он да признаје срп. патријара за дјејствителног у том праву и достојансгву у каквом се и пређе находио. 1 ) Сад порађа се питање: каким начипом царигр. натријар сада тако олако саглашава се на мирење са срп. црквом, без икаквог требовања , кад то преће патријари нехтедоше учинити, већ напротив полагаше велико право на српску цркву и ревносно га заштићаваше? — Овако изненадно и превелико уступање царигр. патријара јесте заиста чудновато, и оно се може објаснити сасвим иностраним узроцима. Ево како се та ствар објасњава: Грци, претесњавајући Србе посредством Турске силе, увидише, да су се Турци на толико осилили, да више грозе својом силом и самим њима, него ли Србима. Јер већ Турци беху овладали неким грчким предјелима и утврдили своју престолницу у Једрену, одакле су почели претешњавати и Грке. Грци су такође и то увидили, да Турци побеђене народе силом обраћају у мухамеданство, а у противном случају муче , туку па често и убијаху. Све су ове пакости и злобе Турци чинила пред очима царигр. патријара , којем су такође нретили, да ћу .му се освети и заиста оп предчуствоваше, да ће таква несрећна-судба постићи и житеље цариградске, ако Турци завладају Цариградом. Ето, каке су околности натерале царигр. патријара Филотеја, ') Ист. слав. срн. народа — М. Вндаковнћа II, стр. 83—84. — Подробннјег нзвешћа о раснрп н мнрењу Срба са Грцнма мозке се наћи у трч. званичннм автама , а тако нсто и неке грамоте налазе се у „Ас1;а-ма КопзШ. Ра^пс." нздаке Миклошића у Бечу № 300—301 и 303.