Сион

414

још са много већом силом и на пољу косову ударе на српску војску, где сдава српска помркне и сва ова војска изгине, а српско царство и српски народ падне у руке тиранске. Ову превелику несрећу^ која постизаше србе, гледаху Грци и вихов цар са неким злобним осмејком заборавив да „мечка игра пред комшијином кућом, пак ће доћи и пред њвхову кућу." И заиста, ако се игди може ова пословица 'употребити то јој у овом случају треба уступити прво место. Јер Турци, чим покорише Србе, чему се грци радоваху, и ослободивши се од два јака своја непријатеља Бугара и Срба, одма ударе са свом својом снагом на Грке и кроз кратко време покоре све грчке предјеле; а 1453 освоје и престоницу грчког императора и васионског патријара — Цариград. Кад су Турци покорили Србију , они признаду српског патријара у Пећи и даду му право да управља српском патријаршијом независно од царигр. патријара, и јако, после овога патријари (српски и цариградски) живљаху у миру и хришћанској љубави; но чим су Турци завладали Цариградом и грчком патријаршијом, а и цариград. патријар остане под заштитом турскога Султана; то се тај час појаве код правителства турског и сплетке на срп. патријара. Царигр. патријар, желећи да подчини под своју власт срп. цркву, почне код Султана клеветати против срп. патријара и јако га опадати. Свети васионски отац доказиваше Султану, да он само тада може потпуно подчинити балканске хришћане, ако сви буду зависили од једне црквене главе и то од престонице великог падише т. је од царигр. патријара. И заиста жеља царигр. патријара буде увенчана успехом; јер не само што је наскоро пала под зависност цар. патријара српска патријаршија, него је још одма уништена и независност бугарске цркве, коју и данас , на очиглед деветнајсгог века, грчки Фанариоти тако немило тлаче и угњетавају , да је и самим бугарским непријатељима Турцима додијало гледати, и пробудило жељу да Бугаре једном ослободе испод црквено-грчког