Сион

439

бореће се с протесгантством, тај лако може представити ликовање папе и његове курије. У спомен овога важнога, по њиову мњењу , догађаја , саливена би медаља и заведена у љетопис „иовјест о обасјању новога свјета у странама иолуиокнима." (настакиће сб.) Путиич^е СхДи^е валвевс^ог о^руга. (п АСТАВАК.) Впдев све ово да слабо дејствује, а жалећи да се посао у пола прекпне, обрнули смо другу, те одпочелп доказивати: да мп нисмо хрђави људп, да умемо уважавати сопственосг, да ову нећемо никоме отети, ако одкопамо стари гроб, којп ћемо лепо и закопати, да пмамо драво на то, и по томе, што је та земља насплно и безправно одузета од огшшости; јер као оиа на којој су опште народне ствари и неможе припадатн Ненаду, Петру и Павлу, да се ови овакви казне по закону и т. д. Напослетку све то на страну, но што год се од блага искоиа да је њихово, јер у овоме је ствар н запела била, а не тобож у повреди сопствености. Ненад је се на ово не само самтобож ублажио, него је и брата свог ублажавао, којп је непрестано држао врљпку и претио: да нп један са ископаним неће жив отићи и изнетп главу из његове земље. Ми смо га сви уверавалп: да ћемо му све што ископамо оставити и да ни парићка нећемо дарнути и т. д. У тим препиркама у којпма је кмет Иво ћутао као рпба, а ми изгубпли сву важност и аукторитет изтраживаоца старина, па постали ирости лопов туђег блага и имања, дошли смо до жућкасте суве земље, насипнпке. За овим је дошла жуто сигава, и у овој су се взћ почеле појављивати пруге од иструлилих костију људских. Мало више нојави се један зуб човечији савршено пструлио и изанђао ван делокупног гљеђа, који је се светлпо и био тањи од сваке старинске ситне и танке парице. Тако дакле идући најобазривије по пругама жуто сигавпм, које су у земљи кости сахрањеног оставиле, нашли смо ово: 1. да је цео костур бпо у подпуно свом иогребеном поретку, у ком је бпо и у живом телу, т. ј., ни једна кост крупнија нпје иоремећева, преломљена, пресечена, пли ма чим осакаћена. Врат је остао и на овоме глава; атоје доказ, да је погребени пре погреба умрво. 2. Високо чело, дугачке вилице и лице, без подочнпх костију, као и затиљне показиваху коме је племену погребени