Сион

488

наћи бољега остваритеља њиовијех мисди и жеља. С помоћу Поцјеја, који бијаше знатнога ироисхођења, Терледки с братиом надаше се склонити на своју страну и чувеног великаша бранитеља православља, кнеза Костантина Острошскога. Али нада њиова би сујетна, јер благочестиви кнез жељаше таке уније с Римом. на коју би се могли сагласити и источни патријари. Неуспјевши код кнеза Острошскога, Попјеј с Терледким приФатише се за митрополпта. Није мучно било склонити безкарактернога Михаила Рогозу, алн мучно је било ослонити се на њега; јер подобни људи врло скоро мијењају своје мисли. Тако се и догоди! Митрополит, бојећи се гњева краљева, којим му пријетише соблазнитељи, изјави сагласије на унију; но док нравославни великаши и братства дочуше за то, он је стаде поридати. Али касно. Глас о издајству православља са стране митрополита и јепископа брзо се пронесе по југо-западној Русији, — народ се стаде бунити. Са свијех страна раздаваху се гласови да се сазове сабор, те да се осуде недостојпи пастири. Нарочито братства викаху против издајиика и обратише се с молбои патријару да скорије пошаље јекзарка на сабор. Издајници јепискони нису могли ништа добро за се очекивати, па с тога похитају да доврше започесто дјело. 12 Јунија 1595 г. Ипатије и Кирил, од имена митрополита, јепископа и свега духовнишства и народа, написаше молбу и посланиду с условом уније и отпутоваше у Рим , да изјаве иокорност напи. Одступници беху примљени у Риму врло ласкаво. 23 Децембра исте године они се свечано представише папи Клименту УШ и, на срамоту своме сану, клањаху му се до земље и љубише у ногу. Предавши му посланицу, обојица прочиташе све римске заблуде , т. је: исхођења св. Духа „и отх вунл", главенство папе, чистилиште, индулгенцију, једном ријечи све , што је узакоњено тридентинским сабором. Коме је познато ондашње стање римо-католичке цркве,