Сион

454

испуњавати дарована „диссидентима" нрава. — Ади, као и свагда , пољаци говорише једно а чинише друго. Одма, док руска војска изађе из Варшаве, они се почеше бунити и опет викати против „диссидената". Бискупи у посланицама, а духовнишство с црквенијех катедара проповједаше крсташки рат против руса и узмутише сву Пољску. Каменецки бискуп Красински с Пулавским и некима другима Фанатицима великашким, саставише тако звану „Барску конФедерацију"') и почеше страшно утјесњавати православни народ. Народ се стаде бунити. По свој западној крајини (тако се зову земље к западу од Дњепра) почеше бродити чете сељачке и „гајдамачке" и чинити освету притјеснитељима. Пољско правителство не би у стању усмирити ни сељаке , ни конФедерате , па с тога за умирење и једнијех и другијех заузе се Русија. Устанак народњи скоро се утиша, но конФедерати продужаваше борити се и с руском војском. Рат Руса с Турцима даде им могућност продужавати борбу неколико година. Али кад побједе Румјанцова и Орлова потресоше и високу Порту, онда наступи крај и борби конФередата. У 1772 г. на предлог прајскога краља Фридрика II. учињен би први раздјел Пољске државе. Прајска привати Померанију, Аустрија Галицију, а Русија старо наследство своје — Бјелорусију. Сво готово населење сједињених крајева било је по происхођењу руско н разликовало се међу собом тек вјером. Велика царица објави пуну релиђиозну слободу својим новим подајницима и даје им права и преимућства, којима се користоваху и сви остали њезини поданици. Католици добише засебнога митрополита, унијати архијепискоиа, а православни, почем беху чланови господствујуће цркве, подпадоше пастви рускијех владика. Мудра распоређења Катаринина и благоденствије њезинијех поданика једнако обраћаху на се пажњу јаднога рускога народа, који се налазаше још у зависности од пољака. Раздјел Пољске мало опамети Пољаке. Кроз неко Ј ) Племски сајуз.