Сион

458

занешености и Фанатизму Пољака, би узроком: погибије Ријечи Посполите. На основу вјечнога мира Русија је имала пуно право застуиати своје јединовјерце у Пољској , но посде Петра великог Пољаци не обраћаху пажње на застунничество њезино. Знаменита царица ријеши да се неће допуштати таква нехатосг Пољака наспрам предниса рускога правитељства , и стаде се озбиљно заступати за своје једновјерце и све уобште разновјерце. Посље смрти Августа III, (1768 г.) Катарина попе на пољски престо Станислава Поњатовскога, и одма преко свога посланика Рјепнина поче захтјевати, да се даду права „диссидентима". То исто зајавише и четири протестанске државе: Јенглеска, Прајска, Шведска и Даиска. Али кад се нитање о „диссидеитима" изнесе иред скупштину, несрећни пољаци, на погиби^у своју, с негодовањем отвргнуше захтеве поменутијех држава и потегоше сабље на оне депутате, који говорише у ползу „дисидената". Бискун краковски, Кајетан Солтик, својима посланицама узмути сву пољску краљевину; са свијех страна чујаше се вика против „диссидената". Млоги Фанатици, необраћајући иазкњу на присуство руске војске у Варшави, дрзко викаху на речене државе и нонајвише на царицу руску. На дрзости пољске Катарина одговори распоређењем , да се руска војска приближи к пољским границама , а посланик Рјепиин у самој Варшави узе нод стражу Солтика и неке друге знатне противнике „диссидентскијех" права. Не ћуташе ии „диссиденги" они почеше састављати тако зване „конФедерације" и уговараху међу собом „до последње капи крви заштићавати своја права и преимућства , слободу вјере , част , живот и имање." Све ово побуди Пољаке да попусте, и скупштина 15 Новембра 1767 г. отмјени пређашња узакоњена о „диссидентима", дозволи им слободу вјере, присуство у сенату, учешће на скупштинама, уобште једнакост у свему с католицима. Правитељство Ријечи Посполите нарочитим договором с Русијом (13 Фебр. 1768 г.) обвеза се на вјечна времена —