Сион

450

бунити и устајати на заштиту својијех права. Но ослијенљени пољади на све ове побуне одговорише страшним избијењем народа и ружењем православне светиње. „Мучитељство Фараоново, говори малоруски љетопис, није ништа у упоређењу с тиранством пољским. Фанатици варише дјецу у бакрачима и одрезиваху сисе у жена, а православне цркве даваху, као и прије, јевреима под аренду. У самој Варшави упражњаваше се тако исто звјерство. Бунтовнике козаке и њиове старјешине вјешаше , колесаше , набијаше на колац , садираху кожу с главе; козачку дјецу жарише на угљевљима, козачкињама одрезиваше сисе и њима тукоше но образу мученике мужеве! Унија и католишство поче се ширити и у Малорусији. Но овђе притјесњења Фанатика , који равњаше иравославље с незнабожством и називаху „пасјом вјером", изазваше нови устанак народњи, устанак Богдана Кмјељницкога, који потресе у темељу Ријеч Посполиту. У вријеме овога устанка не бијаше могућности удржати јарост народњу. Чете сељачке н козачке нападаше на господске читлуке, онустошаваше их, убијаше владаоце и њихове љубимце, истребљаваше католичке свештенике, нападаше на католичке цркве и манастире и нештедљиво их рушише. Јевреји бише осуђени на коначно истребљење; народња јарост не поштеди ни пола, ни узраста. Хмјељницки једну за другом одржа неколико побједа над пољацима, и посље славне побједе под Збарежом (5 Августа 1648 г.) принуди новоизабранога краља Јана Казимира да закључи договор и да између осталог даде сљедујућа права православнима: 1) митрополит кијевски засједаваће у сенату; 2) у Кијеву и другима мјестима , ђе се налазе православне школе, језујти неће становати; 3) унија биће уништена и 4) православнима повратиће се све отете цркве и манастири и њиова имања. Овај договор потврди 2. Јануара 1650 г. и скупштина, но док се народ умири, пољаци га погазише. Хмјељницки и козаци почеше опет воје-