Сион

471

дати зликовдима, ма у каквом се они злочинству ухватили. Према овоме арендатори ови, против којих је се народ нобунио и жалио султану, — врло су се лако не само оправдали код султана, него још и своју кривицу бацили на срп. духовенство, а нарочито на нећског патријара, наводећи да се он не покорава вољи самог султана; с тога умоле султана, да им даде војске да умире Србе и да казне виновнике буне. И, заиста, из историје видимо, да је војска турска врло често, по ж.ел>и тих арендатора, ударала на срп. манастире и зверски их опустошавала и рушила, а нарочито оне манастире, који су уједно служили срп. народу и као манастири и као школе. Рушећи овакве манастире Турци су наводили у одбрану своју узрок зашто то чине; они говораху, да ово чине с тога , што та места служе као зборна тачка за политичке борце, а не за школе, где се народ вери учи. 1 ) Турска влада одобравала је такав поступак арендатора и, шта више, бранила их и подржавала у том њиховом безбожничком делу, што је још много више ослободило их у њиховом безчовечном предузећу, те све горе и горе почну угњетавати Србе, а нарочито њихово духовенство, а то с тога што је оно више устајало и викало иротив њихових злих дела. Арендатори, желећи осветити се духовенству, наложе превелике аренде на цркве и све срп. манастире, који се још одржаше од њиховог рушења и пустошења. 2 ) Беше , на жалост српску, такво време , да се бедни Срби нису имали коме тужити ни помоћи нротив зликоваца тражити; јер са арендаторима заједно је радила турска влада, и с тога никакве користи не би имали и кад би се жалили њој , већ, наиротив , били би опањкани зликовцима , те би још много жешће муке морали трнити. У оваквом тужном положају сриском народу и српском духовенству нијс ништа остало, до само да гледају како се њихови храмови руше и светиња

*) СипЉег! V. 1, р. 17. — г. Рајнћ ч. IV, стр. 198.

2 ) Ист. г. Ранке стр. 47.