Сион

74

које није народ и клир по жељи својој изабрао, већ напротив који су више могди Турцина да плате. 1 ) Дакле снага н>ихових кеса и воља себетаих Турака узвишавала их на ступан. патријара, а не воља народа и клира. С тога смело можемо закључити, да народ сваког патријара није потпомагао, већ поједине, које је он љубио и који су по достојанству своме на патријаршески престо дошли, а таквих је било врло мало. Због тога виђало се на патријаршеској катедри и таких лица, која ни најмање не беху достојна тог места. — Још у много хрђавије околности беше постављен цариград. патријархат у другој половини тога столећа (XVII), кад је турско правитељство потражило од њега данка годишње десет пута више него ли пре, т. 600.000 империјала. 2 ) Оваку огромпу суму тадашњи цар. патријар Партеније II небеше у стању платити, па зато га Турци сбаце и пошљу у заточење; а на патријаршески престо отворе конкуренцију с тим условљем, да онај може бити патријаром, који плати гореименовани данак, у 600.000 империјала. 3 ) Прејемници Партенија, као: Пајсије Лоријски и Партеније III Кијски, такођер се немогаху одржати на натријаршеском престолу више од године дана због истог узрока, т. је. што и они несу могли платити данак. Ове околности , у којима се тада нахођаху цар. иатријари и прииуђавале су их, да се труде што више могу, те да потчине и срп. цркву под своју зависимост; јер у овоме они предвиђаху могућност увеличати своје приходе и такам начином исплаћивати данак тур. Султану, а тиме одржати и себе на натријар. катедри. 4 ) Као срество ради постижења цјели послужиле су грчке разне интриге код турског правитељства против Срба и срп. духовенства,, које није умело задобити благоволење код Ту') Сишћег); v. I, р. 18 види начер. дер. ист. Инок. ч. II. 445 стр. 2 ) Тамо ч. II, 795 стр. 3 ) Мигас1§еа <Г аћзвоп с1е 1'Етрт о11от v. р 120. 4 ) Г. Рајић ч. IV стр. 203. — СипШ. V. I. р. 17. —