Сион

473

која је толико векова ползовала се самосталношћу и независношћу. Пошто су грци завладали бугарском јерархијом они тада баце свој грамзиви поглед и на срп. патријаршију. Хрђаве околности, у којима се тада нахођаху срп. патријари због промене одношаја турског правитељства наспрам њих (који одношај иореметиле су грчке клевете на срп. цркву) даваху велику наду грцима, да ће наскоро постићи цјел своју — односно тежље уништити срп. патријаршију. 1 ) Осим ове , јасно неопредјелене и безсвесне потребе , да се црквена власт централизира у Цариграду , беше још и друга много већа потреба, која је јако побуђивала царигр. патријаре да подчине срп. цркву својој власти. Ово је била материјална нужда ; јер цар. патријар неимађаше већ одкуд подмиривати сваки дан растећи мит (или одкуп), с којим је морао подмићивати свог жестоког покровитеља — Султана. Познато је свакоме, како је у XVII столећу непрестано увеличавао се данак на цар. патријаршију. Узрок овом подизању данка беше од честе интриге појединих конкурената — да ступе на патријашески нресто; а од чести жеља неких патријара да угоде у свему вољи султановој. Еле, у осталом, ма како то било , тек то постоји , да је се у почетку XVII столећа данак на патријаршију цариградску узвисио на 60.000 империјала. 2 ) Нама истпна несу познати приходи тадашње патријаршије, али наверно можемо мислити, да приходи несу могли подмиривати тражену ци®ру данка. Само су ти патријари могли исплатити свој данак, вели један историк, којима је клир и народ жртвовао од свог иметка и прихода." 3 ) Но да ли је било у ХУП столећу много таквих патријара, којима би клир и народ из љубави жртвовао од својих иметака ? — Познато је, да су у том столећу цариградски патријари, по већој чести, ступали на патријаршеску столицу,

') Сиш1>ег1 V. е. р. 17.

2 ) Начерташе цер. Иеторш Инокептија ч. II. стр. 774.

3 ) Тамо.