Сион

500

да су за ово цар. патријаријош жешће омрзли сри. патријара; јер су они видели у њему жестоког борца и заштитника права срп. цркве, а према овоме увидили су да ће им он много на пут стати односно постигнућа њихове себичне цјели. И с тога цео цариград. Синод мисљаше како ће га погубити. 1 ) Напањкати на њега код султана , то није у то време било тешко, као што то Грци и учине. Они кажу Султану, да се срп. патријар непокорава царској вољи, да се он договара са тим Србима, који се находе у Аустриској царевини , а преко њих са целом Ђерманијом и да их све позива против Турака. И заиста, тадашњи положај срп. патријара Арсенија беше врло опасан. Он сам о тој опасности спомиње у свом писму , које је писао 1688 г. графу Бранковићу: „опростите , што вам ја тако дуго неодговарам на ваше писмо, вели он, узрок моме неиисању није моја небрежљивост, већ многобројне беде и напасти у којима се ја сада находим ја много страдам и тужим за разрушеним светим храмовима, које безбожничка рука поруши." 2 ) У овим безбројним бедама и несрећама беше велика утјеха за ревносног архипастира она безгранична искрена љубав , коју му указиваше цео клир и сав срп. народ; они беху вазда готови сљедовати на један миг свога вазљубљеног архипастира. Трећи узрок, који је такође у неколико потпомагао сеобу Срба у Аустрију, беше ласкаво позивање немачког императора, који у два ма позиваше срп. патријара и народ у своју царевину, обећавајући му сва нрава и покровителство прав. цркве. 3 ) При оваком стању ствари, у каквом се нахођаше срп. црква у XVII столећу, патријар ништа није могао друго чинити, сем изабрати од та три поменута зла једно, које би му се чинило понајмање, т. је. или се потпуно предати

') Сишћ. V I, р. 16 — г. Рајић IV, 202.

2 ) г. Рајић IV, 123.

8 ) См. Зилизелен за 1847 г.