Сион

604

ције дошао баш те године. На ово ћу ја да учинии •малу приметбу, а то је, да је та година савршено вероватна , т. ј. да је Павде дошао у Рим исте године, кад је Порције дошао у Јудеју , и она је нама нозната из псторије света , а тако исто и из конзудских ц императорских аката. Ако пак ви нп тпме нисте задовољни, онда ћу ја да употребим јучерашњИ доказ мојега високо ученог противника Фабијани, којп је говорио да је усљед нових проналазака он нашао хронодогичке бројеве , којп су толпко завртелл умове неких, :;а Бибдпју неповољних, научара, да су онп узвикнуди: „ваши нови пронадасци потиру сву бибдијску хронодогију." Ја сам већ казао мојем ведеважном противнику, да се ја тога не бојим а уверен сам, да се и он сам тога не боји, јер је Бибдија у стању да издржи сваки , ма какп он био , нападај и увек ће да триумФпра. Но, ја ведим, кад сте ви носредством нових пронадазака могди наћи сасвим тачне бројеве и, на основу истих , опредедити вашу хронодогпју , ваљда ће се, посредством новпх проналазака, доћп до ма каквог спомеппка пдп камена , који ће нам још јаче и сигурније осведочити , да је Порције те и те године дошао у Јудеју као губернатор. У Библији се на-ходе свакојако довољни јасни хронодогичкп податци , и мишљење оних , који тврде, да је у овом одношају, тобож, све тамно, излази дажио. Ми дакде, пмамо пздазну тачку , а знамо, да ндући од онога, што Је извесно, нпје тако тешко доћи и до онога, што је непзвесно. И овим се не завршују сви тачни бројеви , јер мп надазимо у Бибдији и друге тако исто позитивне бројеве, као: првп Павлов додазак у Јерусадим на трп године посде његова предаска у хришћанство, а тако исто и његов други додазак у Јерусадим на сабор на 14 година доцније. Ја се умадо нпсам нрестра^ио јуче, кад сам чуо , да нам атеисти п рационадистп могу приметити, да ми имамо само једног истинптог сведока апостода Павда. Мпдостива господо! Кад ја имам у рукама Богом задахнутога писца , и кад ми тај писац прича о позитивном Факту, — о Факту, који се дично њега тиче, онда се ја нећу страшптп ни десет милпјуна атеиста и рационалиста. Они нису кадри да потру таку сиду као што је Богом задахнути писац. Дакде, ја се са Павлом иотпуно задовољавам ; и кад ја имам у рукама сведочанство од Павла, који ми даје два сигурна броја, онда ја идем напред и говорим: дошди смо до извесне ведичине,