Сион

665

нима мидијуна; они већ нису ништа друго, него скупљачи и компилатори. Истина, и они се могу ставити у ред историка, но само с погледом на то, како су они применили к деду критериум и ФИЛ .осовски поглед; но правим историдима могу се сматрати само догађајима сувремени битописци. Кад у списима ма кога од доднијих писаца налазим догађаје, који су исиричани од првоначелнпх сведока, ја га називам преиишчиком, а кад налазим догађаје нове , називам га боснописцем. Наши противници веле: ми имамо целу гомилу таких сведока, и сам њихов велики број већ довољно доказује истинитост и опште извесност Факта. Л.акше, господо; ја ћу, у одговору на то, учинити вам сравнење. Римски историк Тит Ливије , док прича оно , што узима из конзулскпх летописа, из надписа , из споменика и из свега онога, што ми називамо грађом за историка, дотле је он по већој чести справедљив и може му се веровати; но како он почне да улази у круг иразног говора народа , у круг говоре , онда' он нише басну о почетку Рима и пада у незнабожачку митолођију. Па опет зато , почем је те догађаје причао Тит Ливије, сви су, кроз целих седамнајест векова, веровали и неприличним његовим причама о почетку Рима. Но у садашње време критике и ФвлосоФије ко дозвољава могућност таких басана ? Зацело, нико. Дакле, нашто би онда служио толики огроман број сведока , који су веровали у таке басне и нама их иредавали ? На тај начин, милостива госиодо, ако су у доцнијим вековима измислили, да је Петар био у Риму, а међутим тај Факт не спомиње се од тадашњих сувремених писаца , онда , ма да би тврдили тај Факт и милијун сведока, који нису с1е у1зи, нити <1е аисШи, па ма како они у другим одношајима били достојни поштовања, — ја бих и опет рекао, да они нису ништа друго, него баснописци. Заиста јуче нису могли одбацити то, да нема више сувремених писаца, него само — Елимент, а да су сви остали другоступни сведоци с!е аис1Ш. Додајте јот к томе, да овај сувремени писац не даје никаког позитивног и тачног тврђења по овом предмету, него само лаки знак. Моји противнпци веле, да је тај Факт дотле био општепознат, да је само нужно било дати знак. Но ја, са своје стране, имам право да кажем да су Факта о смрти Петровој на истоку и о смрти Павловој на западу били дотле оппггепознати да је било довољних знакова о њиховој смрти, јер опште извесност Факта са једне састојала се у смрти Павловој у Риму , а за друге у смрти Петровој у Вавилону. Будимо , дакле, опрезни са