Сион

685

О одношајима српс^е цр^ве иаспрам цр^ве, цариградс^е, од првих времена њенога биђ.а па до данас, (НАСТДВДк). II. Стање сри. цркве у време кнеза Милогиа ОбреновиЛа I. и 'његове заслуге за цркву. — Конкордат (уговор) међу сри. црквом и царигр. иатријаром, — Хиротинисаме Мелентија субина за митроиолита и пегов рад. •— Х.иротинисапе његовог ирејемника — Петра,, и наименовање за митроиолита ериског јеиискоиа ПЈабачког Михаила и њихови црквенски радови. Свима је познато , да је Милош Обреновић, руднички војвода , после одласка Кара-Ђорђа, првог вожда српског, у Аустрију, остао сам у Србији међу крвопијама — Турцима, да заједно са народом својим дели срећу и несрећу, у коју опет на ново 1813 г. падоше. И стање тадашње српске цркве после пада постаде још жалосније и несрећније; јер духовенство српско — родом Грци, ослободи се од плапше, која га је у неколико уздржала од злоупотреба његових, да ће Срби ослободити се испод ига турског, а тиме со и испод њихове власти изтргнути, — те тако на ново смелије пружише своје грамзиве рз^ке на бедну рају, с којима почну давити своју паству много жешће него пређе. — Они тада хтедоше надокнадити и оно , што су , тобож, изгубили, док су се Срби с Турцима за слободу борили. Овакво поступање Фанариота са срп. црквом и њеним члановима принуде кнеза Милоша, да покрај свију беда и невол.а, у којима се нахођаше, побрине се и о тој несрећи, која срп. цркву дављаше; јер и тада, као вавек, црква и духовенство из срдине Срба беху једина нада Србима. Они, као што смо и пре казали, нигде се несу могли међу собом о беди и несрећи својој договарати већ у црквама, које се нахођаху по гудурама и планинама. Тамо је баш и Милошева мисао о ослобођењу народњем сазрела. Код цркве Таковачке први пут је се