Сион

689

44

Фебр. 1816 г. 1 ) кнез Милош довео је у ред те приходе и опредјелио свештенидима таксу за свако чинодјејствовање. Он је истим актом и јепископима одредио нлате, и тиме им одузео могућност аиховом Фанариотском грамзењу и забранио глобљење народа и духовенства. Тај његов са скупштином закључепи акат пошље тадашњим архијерејима , да се имају по истом и они управљати. Он је овај акат спровео архијерејима а са писмом, у ком је разложно изнео побуде, које га су на то навеле, да им плату одреди, а све друге приватне приходе, или боље рећи глобе, укине. Тај акат од 18 Феб. 1818 год. утврђен је осим кнез Милошем још и архијерејем Шабачко-Ужичким Мелентијем Никшићем и архимандритом манастира Враћевшниде Мелентијем Павловићем. Али при свем том, и"з другог писма кнеза Милоша од 20 Јануара 1823 год. управљеног на архијереје у Србији, видимо, да се горње наређење односно плате архијереја није испуњавало; јер се из овог иисма види , да је кнез Милош на скупштини народној 13 и 14 Дедембра 1822 год. а усљед многих тужаба од стране народа и срп. свештенства протпв безаконог глоблења грчких владика, у сагласију целе скупштине, једиогласно решио: да се архијерејима, на место димниде и других дадија , одреди: — 1, стална годишња плата од 18.000 гроша или 1500 гроша месечно; 2, за рукополагање свештеника 50 гроша; 3, за освећење антиминса и плаштанице по 12 гр., а за освештење цркве 100 гроша; 4, за опело , ако га ко позове, да наплати онолико , колико се погоде са родбином покојника; 5, Београдски архијепископ, због тога, што з»иви у Београду, гдије већа скупоћа — добива још из касе кнеза Милоша 2000 гр. годишње. Овом тарифом укида се: продаја парохија, купљење мирије и димнице, ириход од протских печата, који су архијереји такође догле себи узимали (а сад по наређењу кнеза Милоша, то је остало протама за њихов труд). Али уједно овим актом Ј ) Русија и Србнја I, 163 стр.