Сион

690

ослбођени су архијереји од сваког плаћааа дар. патријару, за исилату дуга и других дација паријару обвезало се срп. правитељство. Киез Милош , издав таку наредбу у договору са скупштином, мислио је, да ће архијереји на то пристати, надајући се у њихову образованост и добродушност , будући су тако сматрани тадашњи јепископи у Србији. Али је се кнез Милош преварио у својој нади. Јер архијереји после неког времена почну се жалити не само цар. патријару, који беше већ одобрио Милошев поступак и неки део свог дуга у име исплате примио од срп. правитељства , него и митрополиту Карловачком г. Стратимировићу. Главна цјељ њихове тужбе беше повратити куплење мирије и димнице; јер у тима јаиста и лежаше њихов главни приход. Спор и борба и с' зедне и друге стране трајаше дуго и најзад , због разних околности кнез Милош буде принуђен уступити жалби срп. архијереја. И тако 2. Јануара 1825 године буде повраћено архијерејима право , да наплаћују мирију и димницу, а за цркзене требе, по договору с депутатима духовништва обојих епархија, одређена буде нова тариФа , која се међу тим врло мало разликоваше од прве. — Не може нам се на ино, а да не споменемо, да је кнез Малош тражио прилику, да се освети за овакову побједу грчким среброљубцима владикама. И тако заиста не прође много времена , после те архијерејске побједе, а ми видимо на архијепископској катедри у Србији митрополита Мелентија Павловића — Србина. Из овога се даје очито видити , да је Београдски архијепископ, после одржање побједе над Милопгем, наскоро из Србије протеран, а на његово место дошао Мелентије — Србин. Као год што су пређе царигр. патријари имали право посвећавати архијереје за Србију и управљати свим делима срп. цркве, исто тако имали су то право и у време срп. устанка под Кара-ђорђем и у време устанка под Милошем Обреновићем. Овакво чудновато право кињаше кнеза Милоша