Сион

698

секретар внежеве канцеларије , родом из Аустрије. 1 ) Павде Јовановић иосле избора одма стуии умонашество под именом Петра и носле петнајест дана у чину архимандрита буде одправљен у Цариград патријару, да га овај посвети, које и буде 6. Декембра 1883 године. После оваквог поступка од стране митрополита Петра истиче нехотице питање: Зашто је Петар ишао у цариград патријару , да га овај посвети , када 2-ги члан конкордата од 1832 године јасно вели: „иатријар уверивгии се, да је избор учињен ио црквеним иравилима, дужан је без икаквог оклевања иослати своје наиисмено одобрење, ираКено његовим ирвосвештеничким благословом, да би тамо (у Србији) на месту било извршено иосвеКвње митроиолита ио црквеном обреду"?... Очито се види, да је Петар нарушио тачку уговора наше и цариградске цркве , што је само отишао у цариград да га патријар цариградски посвети , и тиме је окрњио право цркве српске. Пошто немамо никаквих иозитивних дата , да би могли по вољи разрешити положено питање, то ми по скромном мишљењу преднолажемо два узрока: прво, — митроиолит Петар, може бити, рачунао је посвећење од самог патријара цариградског у неколико свечаније и са већим аукторитетом, те с тога да ће и он сам имати више авторитета и већу вдаст у Србији; — друго — врло је могуће , да је митрополит Петар отишао у Цариград с тога , што у Србији у то време није био довољан број јепископа , који би га , по Ј ) Енез Милош увидио је, да је већ потреба, да место митрополитско заузме човек образован, који би могао срп. цркву узвиситп на виши ступањ духовног образовања. Пеимајући таких људи у својој срединп кнез Милош, после смрти Мелентија, обрати се митрополиту карловачком г. Стратимировићу с молбом, да му овај препоручи достојно зице , које би могло лотпуно митрополитском позиву одговорити. Овај, познавајући добро Павла Јовановића , тадашњег секретара кнез Милошева, препоручи кнезу , да тог замонаши и узме за митрополита срнског, које овај и учини.