Сион

700

новио у Београду богословију и довео за учитеље у исту из Аустрије Србе — а додније , ради бољег унапређења, и неке Русе. И једБи и други ревносно су се трудили о расаднику духовне просвете. Но покрај овог он имађаше на уму, да се вавек не могу из туђих земаља учитељи за тај, њему омиљени завод, набављати, те с тога је слао неколико одличних младића из богословије у Русију, да се спреме за будуће учитеље у богословији. Његова жеља није се само на томе зауставила. Он , благодарећи његовој одважности и великој енерђији, установи духовне судове при свакој епархији, и сем тога^ у Београду , као столици срп. митрополита , установио је апелаторијски духовни суд , као највећу судско-црквенску инстанцпју у Србији. 1 ) Митрополит Петар, као митропол, заслужује од сваког поштеног Србина велику благодарносг , али као грађанин не беше без мана. Страст његова, којом је се заразио у кнежевој канцеларији, не даде му мировати. За њега и његов дух беше мало занимати се само са црквенским делима, већ он се мешаше и у политичко-државна дела, због чега и не беше му суђено да до смрти управља срп. црквом. Његово мешање у политику преморало га је да остави пре времена митрополитску катедру у Србији и на велику његову жалост да се опрости и против сбоје воље са својом паством. Овај очити Факт нека послужи истином и правом Србину као поука у животу његовом. Читаоце пак умољавамо да нас извине , што смо у овој нашој краткој биограФици архипастира српског Петра, преступили ону изреку : „с1е тог1лл, шз1 ћепе, т§1 тћП." На место митрополита Петра дошао је Михаил , јепископ Шабачки. — Михаил умеђаше боље ценити црквенска права, и , кад је био изабран за митрополита , он је само *) Да ли би митрополит Петар могао данас установљавати конзисто. рије и апеледиони дух. суд?... Дали би за време његово могао иона интерггелирати владику и његова благослова не тражити , и још, шта више, предлоге за укинуће конзисторија и архијерејски катедара потписивати и скупштини народној подносити? II.