Сион

701

извјестио, по постојећем уговору, патријара дариградског овом избору и заузимању митрополитске столице у Србији. Патријар је пак одма после извешћа послао митрополиту грамату, којом га утврђава и признаје у митрополитској дужности. Од тога времена он је се почео ревностно трудити о свима црквенским делима, као прави и истинити пастир стада Христова. — Ми за сад уздржавамо се од свију разлагања о његовим многобројним делима — то је дело позније историје, само неможемо а да не споменемо његове најближе одношаје са великом-грчко-цариградском црквом, пошто то спада у нашу расправу, о чему ћемо још коју прозборити, па нашу расправу и завршити.

III. Сувремени узајмни одношаји између сриске и цариградске цркве. Писма цар. иатријара Глигорија уирављена на сри. митроиолита Михаила и на иста одговори са стране овога. Писмо цар. иатријара Антима уиуЛено на сри. кнеза и Госиодара Милана М. ОбреновиКа, IV и одговор на исто. — Закључак нашег састава. Уколико се могло приметити царигр. патријари , после ступања Михаила на митрополитску столицу у Србији, почели су се сасвим другчије односити наспрам срп. цркве. Увидив ревносног заштитника своје цркве и црквенских права, они одпочну сношај с њим, као са лицем себи равним и , шта више , често тражаху од њега савета у црквенским делима. Истина, суштина међусобног уговора обеју цркава од 1836 године остала је у снази и при данашњем митрополиту српском; али ипак има нешто , што баш зависи од саме личности г. митрополита Михаила. Митрополит Михаил својим скромним понашењем, великом побожношћу и заузетошћу за благостање православне цркве уздигао је себе пред очима цар. патријара, а готово и целог православног света на