Сион

675

никоше слободни еинови Србије садање, аојавише се богата села и вароши наше. Отац небески примио је душе отаца и дедова наших, који као прави мученици изгибоше за свету веру и за род свој, давши им по речима св. писма: наслеђе, које је пима, као верним слугама, сиремљено још од аочетка света овог, као награда за превелике труде њихове. А ми др. браћо , ми синови тијх честитих бораца, ми грађани ове земље, која је најдрагоценијом крвљу искупљена, чиме ћемо се ми одазвати неуморним борцима и раденицима; чиме ћемо се ми показати, да смо достојни потомци наших отаца и дедова ? — Поштеним , неуморним и родољубивим радом нашим жртвујући ниску себичност општем добру. Тиме, а ничим другим можемо се достојно одужити спомену наших отаца и дедова; — тиме , а ничим другим можемо показати, да смо достојни синови народних мученика и раденика, који свакад вољни беху ире изгубити главу, него своју огрешити душу , и који у тој цељи све , па и живот свој радо жртвоваше на олтар општег добра. Кад се обазремо и озбиљно погледамо у каквом смо времену, увидећемо, да отачаство наше никад није оволико потребовало родољубивог рада, слоге и пожртвовања нашег, као сада. Јер ми смо сада у добу таквом, кад се данима преживљују године, а годинама читави векови. Доба је дакле наше , доба најзначајније; па с тога , не само свако дело наше, него и свака реч наша ваља да је најтачније одмерена правом мером разума не помућеног , а загрејана топлином чистога родољубља. Народна мудрост каже, а историја минулих векова очито потврђује: да је лакше сте&и, него очувати; а ми имамо дужност, да не само очувамо што је већ стечено, него и да по-ново течемо, јерсу нам прилике такве, да тек новом тековином можемо стару очувати. Тешке су прилике наше , огроман је 'задатак наш, то 43*