Сион

676

сваки од нас и осећа и увиђа. Хоће се млого знааа и мудрости, хоће се свесрдног пожртвовања, родољубља и братске сдоге, те да се умеднемо наћи како ваља у лабиринту светских догађаја. Тражи се од нас , да ми цриликама и временом завладамо, да нас не би неприлике саломиле, да нас неби точак времена прегазио. Је ли нам мудрост наша слабачка, је су ли нам наши лични окушаји мали и непотпуни, то припаднимо гробовима наших отаца и дедова , пригнимо и душом и срцем нашим праху њиховом, па ће нас они научити мЈТфости правој, па ће нам они казати како се тече општа кућа — домовина, како се чува и брани част њена. Усред ропске студени, у оковима тешким, посрћући под теретом мученичког крста, наши стари очуваше чистоту вере, која их учаше: да је боље и илеменитије вечно благо душе, него све варљиве заблуде тренутних задоволења. И Србин верова материнском гласу свете цркве, с тога готов беше ире изгубити главу, него своју огрешити душу. Па гле, прохујаше над главама наших старих грозне олујине. Пакосг и злоба непријатељска просу по овој земљи и последње остатке своје. Ал' се не поколеба вера и свест Србинова; народ не клону духом , јер осећаше унутарњу моћ своју , осећаше у души својој небеску наду, да ће Бог правде најзад крунисати успехом подвиге праведника својих, који се за св. веру и род свој млого потрудише. И зајиста круниса Господ подвиге наших старих, — то сведочи данашњи празник, то сведочи садања Србија. Је ли нам мало тога ? Хоћемо ли још и других доказа? Онда запитајмо све минуле векове , ногледајмо у историју свију народа и времена, па ћемо се уверити: да сваки народ само онда моћан бити може , кад су основи његове садашњости и будућности на чистој свести и правоме моралу утврђени; јер, као што вели ев. писмо: у иокварену душу мудрост не улази. И зајиста , векови су потврдили ову небеску не-