Сион

729

У име Спаситеља и Богородице, који су вас у црним данима тешили, подетите храбро на врага вашег и без двојбе победа ће ваша бити. Позивајући Бога на помоћ и његове свеце, извадите из корица ножеве ваше, те с ускликом: Да воскреснет Бог и разточатсја врази јего, продужите смело бој. Знајте да не треба отступати, та и иначе иемате куда. Сетите се у боју да светлост Христова произлази и иде вам у сусрет са Истока. Нека вас не затече јутрења зора у санку душевном, јер сказаљка судбе ваше већ на свануће дана показује; с тога другови и браћо моја! Позории будите, храбрите се, недајте се. Браћо! примите ове речи као знак мога јаког и чисто срдачног сачувства. А. Л. Жсмаилов. Господину уреднш^у црк;:веног ^листа в Ба1та21а СаШНса" Задар. Г. уредниче! Жао ми је што ће вам ово моје писмо тек кроз мјесец даиа у руке доћи, — али кад другчије не може бити, нека буде и тако; премда, да вам искрено кажем, много би ми милије било употребити на што друго моје време, него ли на подобна писма. Ви сте, г. уредниче, напечатали у 50. броју Баћп. саМ. уводни чланак, који је пун дрских нападаја на мене и на православну цркву. Наравно , да мп пије пајпријатније било прочитати онај чланак , не због тога, што је моја личност нападнута, јер се мене ни мало не тиче, каквог је о мени мнења Ба1т. саМ., — него ми је непријатно било за то што сте ви, г. уредниче, допустилп себи најбезобзирнпје напасти на светиљу нравославне цркве и тнме дирнути у зјеницу сваког православнога. Ја сам ту скоро у „Сиону" изјавио, да ћу увјек готов бити одбијати нападаје на православну цркву п да ћу светињу њезину штитити. Сад би ево прилика била да ту своју готовност дјелом засвједочим; али како ? Метните руку на срце, г. уредниче, пак