Сион

738

тако , да под велижил и сидним дарем Душаном постаде узор и углед осталим народима и државама. По смрти сина овог великог владара великаши српски почеше. се оиет међу собом свађати и „отимати о царство." Међу њима овлада опет мржња, раздор, неслога и до највећег степена огорчење и непријатељство. И одмах дочеше непријатељи поједине крајеве српске пустошити и народ српски таланити и себи покоравати. И српска поља осташе опет пуста, и наступи ужаснаглад и помор, и зверска чеда пророка Мухамеда једним ударцем на Еосову, сломише п срушише и последњу силу и славу српску, и српски народ постаде туђе робље. Што могаше трпљети зулуме и тиранста ових азијатских зверова, то оста на своме огњишту, а остало се растури, и оде потудати се од немпла до недрага; па шта мислите, какав призор имамо данас пред очима. — Један део Срба понемчен, други помађарен, трећи пошкипљен, четврти потурчен, нети побугарен , а шести чак н порусен!!! Па шта више и данас на све стране расклопљене ненаситне чељусти наших непријатеља непрестано гутају и тамане јадан српски народ. Из овога, љубезна браћо, видите да је неслога једини узрок, са ког је српски народ толико пострадао и са ког и данас пати и у туђим ланцима стење; а впдите и то да је само опет слога из најжалостнијег и најчемернијег стања, готово тако рећи из прашине Србина на таку висину уздигла , да је Србин према својој младости, својим напредком у сваком погледу светлио пред свима осталим народима јевропским. Из овога видите, велим, да је Србин, за кратко време, доста грких чаша живота попио и доста чемерних дана под најжешћим и немилосрдним ударцима бичева тиранских провео и проводи, и да је већ време да се једном, кад није срећан са туђих, а оно са својпх несрећа научи. На кад све то, велим, видите, онда одбаците једном све те себичне жеље п тежње, умирите свађе и раздоре и утишајте гњев п огорчеље, јер већ и сами осећате грдне штете, које су вас почеле сналазити; — „та зло добро никад донијети неће" — а свим срцем и душом иригрлите слогу и љубав, и пружите један другом братску руку помоћи, јер само ћете тако срећни и благословени бити. Великп учитељ света Исус Христоскаже: „љубите један другог, као што сами себе љубпте," а пословида вели: „само слога Србина спасава, а неслога кућу му обара," „где је слога ту и благослов божји почива." Амин.