Сион

734

Ова је беседа говорена у Везиву усљед вешке завађе између оиштине везичевске и ћовдинске, а у неколико и златовске, због затварања стоке из жира и поља и претераног наплаћивања по 4 до 6 гроша на комад, чпме се је већ до крвничке освете дотерадо. Ж. С. Миловановић, свештеник.

„Зиачајна старина." У варошп Чачку, на 10 хвати од садање цркве, (која има ту значајну историју свога постања, што је од џамије обраћена у хришћанску богомољу кад је земља српска очистида се од некрсти) на дан 2 Септембра ове године при копању темеља за здање окружнух наддежателства — суда и начадства, - ископана су три звона, — трц „мида гласида," из времена српске сдаве и ведичија! Она су свако за себе тешка; и то највеће 162 оке, средње 65, а најмање 12% ока. Велико и средње окренута су бида једно другом, уста к устима; а мадо је бидо у великом. Нађена су у стању, као да су јуче под земљу вргнута , само што су без клатна (бренца), која су им без сумње скинута пре, него што су ту смештена. По спољној Форми она се разликују од садањих звона само у тодико, у кодико су од ових „виша," дакле и ужа. Она се сада находе, и то: велико и мало у београдском музеју; а средње, на коме је овај надппс: „сије звоно приложи преосвештени митрополит градачки, НикиФор љета 6,962. Радоје звонар" — остављено је општини чачанској да со у тороњ цркве код остали звона смести. По надпису види се, да су ливена 1454 год. — дакле посде косовске катастроФе. А када су и од кога закоиана на месту где су нађена, без сумње је тајна, која ће се тешко расветдити. Но свакојако су скдоњена под земљу у посдедњим данима умируће српске самостадносги, када су се почеди навдачити страховити обдаци на небу Немањине слободне Србије. Та мила звона српска, која су некада давала дпвна одјека у питомом поморављу, кад су осетила, да ће самосталност српске државе и цркве да потоне у мору бесног „вандализма азијског, радије су легла у црну земљу до срећних и бољих времена, него да би „огласила" пропаст свега што уздиже значај имену србиновом! 0 пресветој чудотворици Градачкој, којој су ова звона наме- . њена, незна се ништа извеснога — ако се није пменом Градац на-