Слике из сеоског живота. Св. 3

КМЕТ ИЛИЈА 11

— Није, пријатељу!.. Најпосле, ти боље знаш, паметнији си човек!.. Ја само 'нако... што да браним»

Он одману главом, повуче из чибука, пљуцну, па рече:

— Ја, братац мој љубезни, мислим да си ти веран»

— Одавде крви да ти наточим, пријатељу! реко' поплашен. |

— "Ајд, 'ајд!.. Само, упамти, братац мој љубезни, да се са мном није шалити!

Од то доба није био спрам мене тако сладак. Замерио сам му се зорли!.. Не 'те се ни увраћати Смиљаниној кући, него окретосмо судници. Он зовну кнешчића и нареди му да дотера Смиљану. Кад она дође, он викну:

— А је л ти, вештице матора, шта радиш ти ноћу, братац мој љубезни, по вировима>

— Купала сам се — простићеш. -

__Е, купала се. Знам ја, братац мој љубезни, да си ти врачара. А врачаре и оне што чини просипају стрељају сместа. Терај, братац мој љубезни, у апс, па сутра да се спроведе власти! — рече кнешчићу.

Кнешчић приђе Смиљани да је води, али се њој подсекоше ноге, па паде. Клече, па састави руке ка' мало дете.

— Молим те, Илија, ка' брата рођеног! Нисам, очију ми! Онога ми једнога што је на граници! Нисам и... откуд ја те чини!.. Јок! Не срамоти ме; боље убиј!

— Терај вештицу у апс!

— Немој, Илија, деце ти твоје и свега ти шт ти је најмилије!

Али он је био човек без срца и душе.

— Терај, братац мој љубезни!.. Терај вештицу!

И жена дође чисто ван себе. Узе се бусати у груди и чупати косу с главе. Сва је била прашљива од прашине по којој се ваљала. Све то ништа не помаже. Радојица је отера у апс...

Сутрадан Смиљана пуштена. Лепо узела нож,