Слике из сеоског живота. Св. 3

12 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

распорила појас, извадила три дукаша што је за сарану наменула, па — дала Илији. МИ одмах је пустио. Само јој каз'о:

— Кући!.. Да ником ниси речи о овоме. Пуштам те што ми је жао да срамотим онога што ти је на граници!.. А ако будем, братац мој љубезни, чуо да си коме ма шта казала — пропала си!

=

У селу јад и чемер. Из војске стижу писма: —

погин'о овај, онај; овај рањен у ногу, овај у руку; онога разнела граната, онај заробљен... Мука, брате,

мука!.. Куд год макнеш, само запевају... 'Вала је милом Богу, мене још глас није оледио!

А Илија кметује па — кметује! Нема ту живе душе кога није зајео. ИМ то сваког према имању, ко има више — да више, ко мање — мање, али тек — сваки је моро платити... Па још, лола: натер'о се и на младе жене. Где је — овде; где је

— онде! Само једе пилиће ка' лијаћ... Људи гледе и ћуте. Нико ту не сме зуба обелити. Ако си му што противан, или не даш што заиште — тешко теби! Слиз'о се тамо са онима у канцеларији, па му не мо'ш ништа... Мал' не страда Среја матори, а на правди Бога — славе ми!

Купио тако „крезицију“, па се натурио на Среју, па једнако:

— Братац мој љубезни, дај сено! Братац мој љубезни, дај кола!!

Па дај ово, па дај оно! Среји једаред прекипи, па рече:

— Ама, Илија, има ли још ко жив у нашем селу

= Братац мој љубезни, дај ти кола—ја иштем!

— А има ли још кога осим мене

= То ја знам.

= А јесу ли моја кола синоћ дошла из Ваљева2.. Камо твоја колаз

= "Оћеш ти дати колаг

— Камо твојаг Ти баш никуд не маче са њима!

— '"Оћеш ти, братац мој љубезни, дат колаг