Слике из сеоског живота. Св. 3

КМЕТ ИЛИЈА 128

— Е, не дам!

— Не дашг

— Не дам! Е

— Радојица! Иди-де дотерај његова кола!

— Мојим малом нико не заповеда, само ЕЈ == рече Среја љутит.

— Терај-де га у апс!

= Кога» |

— Радојица!... Терај пса у апс!

Радојица пође, али одскочи брзо натраг кад смотри да је Среја извадио нож.

—_А!... тако ти 'оћеш, братац мој љубезни!

— Ја овако! И то прво 'оћу да убијем Турчина, —- Па пође с ножем на њега. Е, позелене Илија ка' трава од стра, па се окрете мени:

— Не дај, пријатељу, ако Бога знаш!

— Мани, Срејо! — станем ја молити.

— 'Оћеш кола, Илија»

Он ка' заливен ...

Кад сутрадан, мој брате, да виш гусала!... Дође ти срески ћата, а Илија 'волике витице:

— Да виш, господине и брате мој љубезни, овде је јад!

— А шта јер

_—_ Имамо ти — вели — овде и бунтовника!

__А где, а ког — упита бата и закрљешти очима.

— Има једна матора будала, братац мој љубезни, буни једнако свет да не даје „крезиције“.

— Не може бити!

—_ Мене је 'тео јуче убити ножем; и псујеин власт и господина капетана, и све! Братац мој љубезни, од његове се силе не може живети!

— А где је тајг — упита ћата.

— Могу га позвати, ако "тедне доћи.

_— Нек иде и мој пандур!

А ако опет не 'тедне>

__ Нека га свежу и везана амо дотерају !

Оде Радојица са ћатиним пандуром,а Илија и ћата одоше у судницу... Замало и — дође