Слике из сеоског живота. Св. 3

КМЕТ ИЛИЈА 15)

љубезни, ја тебе морам везана послати власти. Ја не смем ништа тајити и лагати, ја сам заклет!

— Немој, пријатељу, ако Бога знаш!

— "Ајде суду! — рече он оштро и љутито.

Мене ка: да неко полива 'ладном водом — сав се следи.

— Немој пријатељу...

— Полази суду! — пресече ме он.

Идем ни жив ни мртав. Паде ми на памет кућа, падоше деца — па се стеже срце... Ко да и остави, ко да понесе гвожђе под седу косу! Да пробам, вала, па што Бог да!...

— Пријатељу!

— Шта јер — издере се он.

__- Може ли бити да ти дам дукат»

Он ћути.

— Два.

Он опет ћути. Е

— Три, пријатељу! — реко и застадо'.

ћути.

= Четири — пет! ..

— Полази, шта си стао! — изадре се још горе.

Ја видо' да ту нема ништа од ценкања, те реко':

— Пријатељу! Немам више од десет... Ево ти сви десет.

— Камог — рече он подмукло.

— Ево и'! — и избројим.

— Добро!... Ал да не зна нико; ако ко сазна.

— страдасмо обојица — ито опет пре ти него ја!... — Нико неће знати, окром Бог и ми! — Добро, иди кући! Ја кући, па у кревет. Шест недеља сам болов'о. И ако нисам ником прич'о — опет ме зову зелембаћом.

Вратише се војници. Одма збацисмо Илију и изабрасмо другог. Он после купује имање, смеје нам се. Тешто!

Па опет неки веле: да га бирају... Требало би им пуне очи напљувати. Тако је то!