Слике из сеоског живота. Св. 3

ПРЕСЛАВА.

Дође већи „Млада Недеља“ (прва по Спасовудне), а то је наша преслава.

Све добро — само време није!

Запечатило се небо, испрепуцала земља, завела трава, а звезда пече — мозак да проври. Где видиш човека — обесио главу, где видиш марвинче — оно се забило у хлад, па дакће као јазавац од врућине...

Састанемо се ми, комшије, сви невесели.

— Како је, приког

= Зло, Бога ми; изгоре све!...

— А, изгоре, ја!

— Е, шта ћеш: — божја воља!...

— Знаш шта!

= Шта»

— Да молимо попа нека чита штогод!

— Бога ми баш!... Сутра је и онако преслава. — И још!... Да идемо сви у крстоноше!

— Све ћемо из куће кренути!

— Велитег...

— Велимо!...

Сутрадан ја уранио и наредио да ми опреме коња. И Миладину, мом сину, рекнем да се опреми. Пита ме Марија:

— Ама, куда ћете2

— У крстоноше — велим.

— А ко ће с гостима2

= Ето Боке... А ти гледај нека је све како треба. |

Ми цркви, а они стају на службу. Знаш, због