Слике из сеоског живота. Св. 3

ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

Ретко је који од наших уметника тако готово једнодушно тачно процењен као што је Јанко Веселиновић. Неко му је преценио извесне његове споредније особине, неко их потценио, неко мимоишао; али, премда не увек са потребном мером, нико није занемарио оне главне, које га начинише приповедачем и песником сеоског живота: свежину његових слика тог живота и топлоту којом их је он надахнуо и загрејао.

Несумњиво изразитије и пуније него ли антропогеографи и други научници који описују народни живот рећиће наш живот на свима странама и ње-_ гове типове, наши приповедачи и романописци који казују тај живот са талентом и интуицијом. Научници посматрају живе људе, опште особине, начине живота, истављају етнолошке, социолошке, етнопсихолошке проблеме, и постављају системе. Али

Јанко М. Веселиновић родио се 2. маја 1862. Основну школу свршио је у селу Глоговцу у Мачви, четири разреда гимназије у Шапцу; учитељску школу учио је у Београду. Од 1880. био је учитељ у селима Свилеуви, Глоговцу, затим Шапцу и Коцељеви. 1889. постао је председник коцељевске општине, 1892. био је опет учитељ у Шапцу. Од 1893. је у Београду: помоћник уредника Сраских Новина, неко време коректор у Државној Штампарији, заступник драматурга Народног Позоришта, уредник часописа Звезда (1897.—1901.) Умро је 14. јуна 1905. у Глоговцу. — Детаљнију биографију и детаљну библиографију, поред опште оцене дела Јанка Веселиновића дао је Г. Јеремија Живановић у предговору Хајдук Станка (Српска Књижевна Задруга, књ. 150). Опширнији есеј о Веселиновићу дао је Јован Скерлић (ГТисци и књиге, ПЦ). — Овде је дат синтетичав поглед из данашњице на цео књижевни рад овог доброг и обилног популарног приповедача.