Слике из сеоског живота. Св. 3

М ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ

је предност уметности утоме што она оживотвори; она оживи живот и стави га у покрет помоћу психолошке истине појединаца и драматичности догађаја које казује. Тако народну душу, у свему у чему она има своје особености и нарочитих својих ставова, изражавају и чувају неколико приповедача који су имали талента, и кроз своје јунаке и преко њихових сусрета и сукоба отелотворили особености својих крајева. Има их који су се љубављу укотвили у том животу, саживели се са њим, па и сами не гледају и не виде по животу друкчије него људи тог краја. Такви се не дижу у редове великих и моћних списатеља; они остају као надахнути казивачи свог завичаја. Најизразитији такви приповедачи уметници међу нашима јесу Стјепан Митров Љубиша и Јанко Веселиновић. Зато што су у себи имали уметничког, они су најбоље изнели атмосферу својих крајева, издвојили особености људи, њихових начина живљења и навика и изражаја. Стјепан Митров ЈБђубиша изразио је живот своје најуже постојбине у који је сав био урастао; и он је изврстан приповедач баш зато што је сав био његов, и што је захитио из извора око себе, као најталентованији међу вештим причаоцима свог краја. Тако је и зато и Јанко Веселиновић, надахнут животом у коме је сав био, и постао израз његов, и кроз своја дела сликовито га дао у сликама које је прелио љубављу. И као што је С. М. Љубиша причалац брђанског поднебља и његов песник, Јанко Веселиновић је причалац и песник равничарског живота. И овлашна паралела између њих двојице показала би како су и колико обојица као производ својих завичаја, на свој начин давали њину душу. Љубишини брђани су беспослени, глагољиви, речити, резонери а ипак оштри, ратници, дипломате кад је потребно. Из прича Јанка Веселиновића указује се друга атмосфера: равнице, дуге, мирне, тешке, препуне родом и радом и бригом за тај род. Њена поезије је зато друкчија и сасвим своја: и идила и невоља