Слике из сеоског живота. Св. 3

БРАНИСЛАВ МИЉКОВИЋ М

њеног. живота изилазе из богатства земље, и из борбе са њом и око ње. Сва схватања људи, њихови ставови и говори, сукоби, њихове храбрости, слабости и зла, радости и жалости, добијају отисак богате, плодне земље. И из прича Јанка Веселиновића, по којима је изражавао разнолика збитија равнице Мачве, подиже се и као утисак остаје поезија равничарског живота: сређена села са стајама и вајатима, мир, борбе без оштрине, сем у једном тренутку кад се плане. Плаховитост, дуго припремана, плане одједном, у тренутку када се хоће да поремети неки вајкадашњи, утврђени поредак. Иначе живот отиче својим лаганим, равномерним течењем. По дану плугови засецају у тешку, дебелу земљу, и за њима газе знојни радници; или жетва и косидба поврста војску радника; а по ноћи посело скули момке и девојке, и док попци секу ваздух, диже се дах са земље из које бије храна, и разастире се мистична монотонија раскриљене равнице, препричавају се језовите или обичне приче, и заврши се простом еротиком здравих људи. Преславе окупе домаћине на договор, жене на разговор, а момке и девојке у коло, припремају се свадбе, или темпераментнији уговарају отимачине. У јесен и зиму монотонија је дуга, и само свадбе и славе подижу грају и весеље. Али у том животу има страсти, љубави и мржње, које створе сукоб и драму. — Сав тај, дуго исти, равничарски живот изражен је у опсежном делу Јанка Веселиновића. У њему је он, као глас своје Мачве, дао еп о једном делу опште душе.

Кроз своје многобројне приче Јанко Веселиновић је казивао тај живот једним својим начином, једноставно и једнотоно у целини иу главном, али непосредно и упечатљиво. Начин његовог доживљавања, и изражавања и уобличавања доживљеног био је прост и већином сличан. (Он нема широки обухватајни поглед, видовито разгледање, танану анализу, ни моћнији и савршенији израз. Главну његову снагу сачињавају својства: