Словеначка

88 ФРАН КИДРИЧ

међу њима је од руке свештеника бискупа у Фрајзингену у Баварској, која потиче из времена око 1000. год. и садржи општу исповест. Сем за црквене потребе ретко је тад когод забележио нешто друго на словеначком. С тога, словеначки писмени споменици од Х до прве половине ХУГ столећа и не представљају никакву словеначку књижевну традицију или школу,

Било је неколико песама, које је црква допуштала, да их словеначки народ употребљава на литургији приликом нарочитих празника, или да их пева пре придике, односно после исте. Али и тих песама није било много; једва нешто преко десет.

Оскудица словеначке црквене писмености у средњем веку има поред комотности и немарности свештенства још и своје нарочите узроке, као н. пр.: недостатак јакога средишта на словеначкој територији за васпитавање световног клера; туђинство црквених кнезова; бројна надмоћност страног, несловеначког елемента у мушким манастирима и т. д. Само предпоставком да су били веома безбрижни чланови нове љубљанске бискупије (1461.), чије је подручје било скоро сасвим словеначко, да се 06јаснити, што они нису обратили већу пажњу потребама словеначке црквене писмености. Полако се почело стварати уверење, да је „словеначки језик тако неотесан и варварски, да се не може нити читати нити писати“. При таквом схватању би се остало свакако још приличан низ година, да се нису јавиле у првој половини ХУГ ст лећа идеје и активност реформатора и међу Словенцима.

Идеологија реформатора Лутера, Цвинглија и Калвина била је за развитак и неговање народних језика за такве групе, каква је била словеначка, знатно повољнија од католичке. Њен књижевни значај се истицао у начелу, да свако треба да чита Свето Писмо и да се врши литургија уопште на равумљивом језику. Жеље за црквеном реформом брзо