Словеначка

90 ФРАН КИДРИЧ

ном сталешком чиновнику, који се од почетка покрета одликовао у организацији рада, били су ту другови лаипци-писци: Лука Цвекељ, трговац и Јанж Кисл, властелин и творничар, те Бохорич, који је дошао 1566. за управитеља сталешке гимназије. У Љубљани су служили скоро сви писци проповедници: 1561—5. Примож Трубар, први суперинтендант и организатор протестантске цркве у Крањској ; 1561—2., 1565—78. Јуриј Јуричич из Винодола у Хрватској; 1561. до деведесетих година Јанж Тулшчак; 1568—7. Себастијан Крељ из Випаве, Трубаров наследник; 1569. Јанж Швајгер и 1572—89. Јурај Далматин, Трубаров књижевни ученик, који је свршио студије у Тибингену ; 1580—98. Фелицијан Трубар, син Приможев; 1592—8. Јанж Знојлшек. Једини Андреј Савиниц је служио 1578—95. у Шкоцијану код Турјака. Посебан значај књижевног средишта имала је Љубљана 1575 —80., када су у њој протестанти имали штампарију Јанка Манделца. — Виртембершка је сачувала своју важност за књижевну производњу све до краја покрета, јер је Трубар (који је био после поновног прогона из домовине 1565—6. пастор у Лауфену крај Некара, 1566. до смрти 1586. у Дерендинтену) опет штампао своје ствари у Тибингену. Јубљански писци су штампали 1584—56. у Лајпцигу, а последње протестантске ствари су штампане 1595. опет у Тибингену. — Грацу и Целовцу је дао значај некаквог средишта за словеначку протестантску литературу само Хијероним Мегисер, Виртембержанин, који је био од 1589. историограф у Грацу, а 1593—1601. управитељ протестантске школе у Целовцу. Главни представници књижевне активности словеначких протестаната: Трубар, Крељ, Далматин и Бохорич нису, истина, смели генији, али су ипак сви од реда надпросечне личности. Значајна је за све нарочито дубока свест о заједници са словеначким широким народом и о природним дужностима, које ив тога извиру. Трубару, патријарху слове-