Словеначка

СТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 91

начке књиге, дала је перо у руке верска ревност, коју је распаљивао и природни национални моменат. Ношене тим, могле су моћне личности словеначких протестаната замислити ону језичнокултурну апликацију протестантске идеологије на словеначки језик у служби цркве, какву није дала реформација ниједном другом народу у сличном политичком и културном стању. | Словеначки реформатори су прогласили словеначки за обредни језик у свима гранама прквеног живота; дали су нацрт, у смислу својих црквених потреба, првог принципа словеначке жупне школе и принципа увађања и штовања словеначког језика у немачкој и латинској школи. За време од 44 тодине, 1551-1595., растурише они међу Словенце око 50 разних дела, у којима су развијали све могућности за неговање народног језика, што их је садржавао тај црквени покрет. Протестанти су дали својој „словеначкој цркви“ на њеном језику полако све текстове, који су се ревносном и доследном протестантском агитатору чинили потребни за превод или прераду: библиске текстове, и међу њима Далматинову Библију 1584.: Лутеров мали катихизис: Формулу конкордије; мали катихизис виртембершког теолога Бренца; црквене песме. Таквим текстовама додали су још низ друтих. Њихово превођење на словеначки сведочи о настојању за вишим културним уважењем словеначког језика, јер би пастори могли иначе употребљавати и немачке или латинске оригинале: опширне катихетичне компилације и тумачења; постиле, молитвенике и т. д. Како је била озбиљна намера протестаната да створе словеначку школу међу сељацима и да воде рачуна о словеначком језику при учењу латинског и немачког у вишој школи, сведочи чињеница, што су они припремили прва књижевна помоћна средства не само за наставу у словеначком читању (Трубар. Абецедар, 1551., 1555.; Краљев абецедару Дечјој библији